Nisam ni sumnjao da će se ovaj rebus svidjeti Banetu, Iliji i Dejanu, jer su ti tzv rebusi situacije česti na blogovima. Ali zašto su rijetki u enigmatskim magazinima i zašto mu ja nisam dao niti bodi. Ponavljam, nitko od nas u žiriju nije znao čiji je koji rebus. Sada kada znamo autora malo je teže komentirati jer nitko se ne voli zamjerati ali ja ovo radim zbog svojih potencijalnih suradnika. Da se vratimo rebusu. SEJA ČULA KREKET je kao rješenje OK, ništa specijalno ali moguće kao npr. BRACO ČUO NJISAK. Moj urednik sitnih zagonetki pa tako i rebusa ga nebi objavio zbog prenategnute situacije. Reket nikome nije težak osim djetetu od dvije godine, a ovom rataru smeta kao što bi mu smetale i boksačke rukavice. Autor nije dugo sastavljao ovaj rebus (par minuta). Sportski pojam je reket..hm imamo kreket, šta je s kreketom, on se čuje i na kraju autor odabere sejača što je po meni ipak bolje nego neko ime. Žirirajući sve tri vrste zagonetki s ovog natječaja (baš ti fala Slavko) došao sam do zaključka da je autorima skandinavki trebalo po dva-tri sata za svoje uratke, anagramistima sat-dva za svoje premetaljke, a rebusaši su za svoje umotvorine trebali pet-šest minuta. Pozdrav, Pero
Tačno je da za rebus treba malo vremena, nekad i manje od minuta, a nekad i po pola sata. Najteži deo posla je naći adekvatne sličice na internetu i sve to uklopiti u lepu sliku. Na to se potroši nekad i po sat-dva, zavisno od ideje i upornosti. S te strane je najlakše autorima koji ne znaju da prave ilustracije pa pošalju samo ideju. Kako god bilo, mislim da bi visina novčanih nagrada trebala biti u skladu sa potrošenim vremenom za sastavljanje (pretpostavljam da je Pero na to mislio, pa se tu slažemo). Jedino što mi nikako nisu jasne primedbe pojedinih enigmata, da u rebusima moraju biti samo logične situacije, da rebusi manje vrede ako u njima figuriraju imena (i u postavci i u rešenju), da rešenja moraju biti sa rečenicama iz svakodnevnog života i tome slično. Kada bi se toga pridržavali, frekventnost objavljivanja rebusa bi se izjednačila sa nekim drugim retkim zagonetkama, jer bi se ideje brzo ispucale. Rebus bi ostao na niskim granama na kojima je bio pre pojave internet blogova, a neki novi ljudi koji su se pojavili kao autori u zadnjih nekoliko godina, verovatno bi ostali anonimusi.
Hvala, Bane i Dejane! Nakon što sam smislio rebus i osnovu ilustracije, poželeo sam da izbegnem ikakav tekst na njoj, pa sam uspeo da smislim ovo rešenje, koje mi se sviđa. Ne znam da li je ono ranije korišćeno.
Sneškina analiza je zanimljiva. Pozdravljam Snešku!
Pero, nema nikakvog zameranja ako se kulturno iznose svoji stavovi, bez vređanja, bilo direktnog bilo pomoću insinuacija. Već iz Vašeg opšteg kometara rebusa sa konkursa jasno mi je da moji rebusi ne bi imali praktično nikakvu šansu da ih Vi objavite. Možda bi se slučajno našao neki, ali to najverovatnije ne bi bio neki od onih koje ja smatram najuspešnijim. Ne znam zašto ovo nazivate „tzv. rebusom situacije“; zanimljivo bi mi bilo da znam šta Vi smatrate pravim rebusom situacije. Čudni su mi Vaši kriterijumi: Kad je situacija obična, kao ova, da je rataru lak reket, onda kažete da je svakome lak; a kad je situacija makar i donekle neobična, kao što je kad kipari seku mreže, onda Vam smeta što je to „vrlo redak slučaj“. Jasno je da postoje situacije koje su po svojoj verovatnoći između te dve, ali mislim da bi mi bilo prilično teško, a i nezanimljivo, da tražim koje su te koje spadaju u Vama prihvatljiv opseg. Prilično mi je čudno da Vi, kao iskusan enigmata, tvrdite da je autorima rebusa sa konkursa bilo dovoljno po par minuta za svoje radove. Mislim da je jasno da je za sastavljanje skandinavki i anagrama potrebno imati pred sobom papir i olovku, ili računar ili neko treće sredstvo za pisanje, a da se rebusi u velikoj meri mogu sastavljati u glavi. To ne znači da je baš tako lako sastavljati rebuse, samo što se koriste drukčija stvaralačka sredstva od onih za skandinavke i anagrame. Treba tražiti ideju, slediti neki osećaj, ne može se tek tako (ne mislim da ovim izrazom umanjujem veštinu sastavljača skandinavki ni anagrama) sesti i početi nešto pisati, pa naknadno nešto uklapati i gledati šta će ispasti. A prethodno treba izgraditi taj osećaj. Jeste da je velik uticaj sreće, nekad neka dobra ideja prosto uleti, ali u kom stvaralačkom procesu nije? Vaša zamerka je na istom nivou kao kad bih ja bio zainteresovan za fudbal a za košarku ne, pa kad bih rekao da je vrhunskim košarkašima dovoljno dva dana da se utreniraju i počnu da postižu vrhunske rezultate, a da su fudbalerima potrebne godine predanog rada. Zar nije poštenije jednostavno reći da me jedno zanima a drugo ne? Uostalom, banalan odgovor na takvu primedbu bio bi: Pa kad Vam je to tako lako zašto onda Vi niste poslali svoje rebuse i pobedili, niste morali da žirirate? Pozdrav!
Da, evo, sad vidim i Banetov odgovor, koji je prilično u skladu sa mojim.
Nisam nameravala, ali ću ipak nešto napisati. Prošle godine sam pronašla enigmatske blogove tragajući baš za sitnim zagonetkama. To sam uradila jer rebusi iz srpskih enigmatskih listova nisu ni izbliza onom što sam ja želela ili volela da rešavam. Kada sam dospela na Banetov blog, osećala sam se kao Ivica i Marica kada su ugledali kuću od slatkiša.
Kao što ste već verovatno primetili, volim kombinatoriku i da mozgam, tako da su baš onakvi rebusi idealni za moj ukus. Volim njihovu raznolikost, a kao rešenje ne tražim ništa što će promeniti svet, već najobičniju smislenu i gramatički ispravnu rečenicu. Rebusi bez pomoćnih slova su mnogo atraktivniji nego oni sa njima, ali se na taj način ne može dobiti veliki broj "produhovljenih" rečenica kao rešenje, a ako kojim slučajem i može, ta rešenja su već poznata jer ih je odavno već neko objavio.
Što se tiče vizuelne strane rebusa, ja sam na Maju koja drži bučicu, "proćerdala" pet sati svog života. Mislila sam da će i drugima to biti zanimljivo i šaljivo, ali očito da mnogima nije. Ni sam rebus nisam smislila za dva minuta, pošto sam tragala za pojmom i glagolom koji nisu dosad bili toliko frekventni. U svakom slučaju, izuzetno mi je drago što sam samo jedan rebus poslala za takmičenje, pa nijedno drugo objavljivanje više ne moram da "propatim".
Vrijeme potrebno za sastavljanje je vrlo relativna i meni nevažna stvar (zanima me proizvod, a ne pokušavanje). Ne može se sjesti i reći "idem sastaviti dobar rebus", može se tražiti neki glagol, imenica, nova osoba ... Ono što se, vjerujem. dešava je da autori uvijek imaju "u pozadini mozga" programčić koji prepoznaje moguće kombinacije. Najbolje ideje (i mimo rebusa) su mi pale na pamet kad nisam mislio na to nego je nešto asociralo i programčić u glavi povezao stvari.
Kvalitet, odnosno objavljivost ideje treba gledati kompleksno - manje uobičajenu rečenicu kao rješenje valja prihvatiti samo ako je ideja izvrsna. Razlika u kriterijima urednika izdanja koja idu na kiosk i internetskih urednika puno govori o svemu. Nisu prvi ters i nikad zadovoljni manijaci već misle na rješavača, nisu drugi bez poente kad kažu da treba biti fleksibilniji jer postoje oni koji to vole... Tu valja napraviti balans gledajući dobro enigmatike. Pitanje je je li veća korist ili šteta od super fleksibilnih postavki i rješenja ponuđenih najširem publikumu, neki će biti zadovoljni, neki, obeshrabreni našim akrobacijama, odustati. Možda je najbolji pristup da je ta fleksibilnost prisutna na specijaliziranim (samo rebusi) blogovima, grupama...
Što se rebusa tiče, meni je dobar i njegov plasman smatram sasvim zasluženim - pa da objasnim i zašto.
Prvo - ovo jeste rebus situacije, a ne rebus čitaljka (kod kog se nabrajaju pojmovi). Kod svakog rebusa situacije imamo neku radnju/stanje/zbivanje, što znači da obično postoji glagol, ili je izostavljen kao ovde ("sejaču JE lak reket"). Rebusi situacije su zahtevniji od čitaljki, kako u pogledu sastavljanja, tako i u pogledu grafičke realizacije. Da li se dobar rebus situacije može sastaviti za pet minuta - može, ako imate neverovatan nalet nadahnuća i dosta sreće. Realističnija procena (pogotovo ako ga sami ilustrujete) jeste pet sati, kao što kaže Svetlana. Ili pola sata - ako imate sreće pa se radi o jednostavnoj ilustraciji. Ja bih rekao da su rebusi situacije u enigmatskim časopisima retki zato što su obično teži za prosečnog konzumenta, a ne zato što su te situacije tipično nategnute. Nategnuto je i kad u rebusu čitaljci jedan do drugog stoje pojmovi koji međusobno nemaju nikakve veze, pa to izgleda mnogima ne smeta.
Što se ovog rebusa tiče - ne vidim zašto je problem što postavka konstatuje da je sejaču lak reket koji bi mu i inače morao biti lak. Primedba za anahronizam takođe ne stoji - ovde imamo mnogo manji problem od npr. "ananas tražili starom Antenoru", rebusa koji je svojevremeno dosta dobro ocenjivan (doduše, nisam ga ocenjivao ja :)). Ilustracija je i više nego adekvatna - moje male primedbe su da nam i u postavci i u rešenju nedostaje JE" (pa imamo nekompletnu rečenicu kao postavku i krnji perfekat u rešenju) - ali to verovatno meni smeta više nego većini. Dakle, ocena solidna - nema mesta nikakvoj oštroj kritici.
11 коментара:
Evo rješenja, pa ako ima dobrovoljaca za komentare!
SEJA ČULA KREKET! - sejaču lak reket
Одличан и јако лепо илустрован ребус.
I meni se ovaj rebus dopada i zasluženo je u top 10.
Meni je pomalo neobičan muškarac iz biblijskih vremena s reketom u ruci... Ovakve rebuse bi trebalo testirati na nekom takmičenju uživo.
Možda muškarac koji veruje u biblijske vrednosti sa reketom u ruci!
Pozdrav Milanu!
Nisam ni sumnjao da će se ovaj rebus svidjeti Banetu, Iliji i Dejanu, jer su ti tzv rebusi situacije česti na blogovima. Ali zašto su rijetki u enigmatskim magazinima i zašto mu ja nisam dao niti bodi. Ponavljam, nitko od nas u žiriju nije znao čiji je koji rebus. Sada kada znamo autora malo je teže komentirati jer nitko se ne voli zamjerati ali ja ovo radim zbog svojih potencijalnih suradnika. Da se vratimo rebusu.
SEJA ČULA KREKET je kao rješenje OK, ništa specijalno ali moguće kao npr. BRACO ČUO NJISAK. Moj urednik sitnih zagonetki pa tako i rebusa ga nebi objavio zbog prenategnute situacije. Reket nikome nije težak osim djetetu od dvije godine, a ovom rataru smeta kao što bi mu smetale i boksačke rukavice. Autor nije dugo sastavljao ovaj rebus (par minuta). Sportski pojam je reket..hm imamo kreket, šta je s kreketom, on se čuje i na kraju autor odabere sejača što je po meni ipak bolje nego neko ime.
Žirirajući sve tri vrste zagonetki s ovog natječaja (baš ti fala Slavko) došao sam do zaključka da je autorima skandinavki trebalo po dva-tri sata za svoje uratke, anagramistima sat-dva za svoje premetaljke, a rebusaši su za svoje umotvorine trebali pet-šest minuta. Pozdrav, Pero
Tačno je da za rebus treba malo vremena, nekad i manje od minuta, a nekad i po pola sata. Najteži deo posla je naći adekvatne sličice na internetu i sve to uklopiti u lepu sliku. Na to se potroši nekad i po sat-dva, zavisno od ideje i upornosti. S te strane je najlakše autorima koji ne znaju da prave ilustracije pa pošalju samo ideju. Kako god bilo, mislim da bi visina novčanih nagrada trebala biti u skladu sa potrošenim vremenom za sastavljanje (pretpostavljam da je Pero na to mislio, pa se tu slažemo).
Jedino što mi nikako nisu jasne primedbe pojedinih enigmata, da u rebusima moraju biti samo logične situacije, da rebusi manje vrede ako u njima figuriraju imena (i u postavci i u rešenju), da rešenja moraju biti sa rečenicama iz svakodnevnog života i tome slično. Kada bi se toga pridržavali, frekventnost objavljivanja rebusa bi se izjednačila sa nekim drugim retkim zagonetkama, jer bi se ideje brzo ispucale. Rebus bi ostao na niskim granama na kojima je bio pre pojave internet blogova, a neki novi ljudi koji su se pojavili kao autori u zadnjih nekoliko godina, verovatno bi ostali anonimusi.
Hvala, Bane i Dejane! Nakon što sam smislio rebus i osnovu ilustracije, poželeo sam da izbegnem ikakav tekst na njoj, pa sam uspeo da smislim ovo rešenje, koje mi se sviđa. Ne znam da li je ono ranije korišćeno.
Sneškina analiza je zanimljiva. Pozdravljam Snešku!
Pero, nema nikakvog zameranja ako se kulturno iznose svoji stavovi, bez vređanja, bilo direktnog bilo pomoću insinuacija. Već iz Vašeg opšteg kometara rebusa sa konkursa jasno mi je da moji rebusi ne bi imali praktično nikakvu šansu da ih Vi objavite. Možda bi se slučajno našao neki, ali to najverovatnije ne bi bio neki od onih koje ja smatram najuspešnijim. Ne znam zašto ovo nazivate „tzv. rebusom situacije“; zanimljivo bi mi bilo da znam šta Vi smatrate pravim rebusom situacije. Čudni su mi Vaši kriterijumi: Kad je situacija obična, kao ova, da je rataru lak reket, onda kažete da je svakome lak; a kad je situacija makar i donekle neobična, kao što je kad kipari seku mreže, onda Vam smeta što je to „vrlo redak slučaj“. Jasno je da postoje situacije koje su po svojoj verovatnoći između te dve, ali mislim da bi mi bilo prilično teško, a i nezanimljivo, da tražim koje su te koje spadaju u Vama prihvatljiv opseg. Prilično mi je čudno da Vi, kao iskusan enigmata, tvrdite da je autorima rebusa sa konkursa bilo dovoljno po par minuta za svoje radove. Mislim da je jasno da je za sastavljanje skandinavki i anagrama potrebno imati pred sobom papir i olovku, ili računar ili neko treće sredstvo za pisanje, a da se rebusi u velikoj meri mogu sastavljati u glavi. To ne znači da je baš tako lako sastavljati rebuse, samo što se koriste drukčija stvaralačka sredstva od onih za skandinavke i anagrame. Treba tražiti ideju, slediti neki osećaj, ne može se tek tako (ne mislim da ovim izrazom umanjujem veštinu sastavljača skandinavki ni anagrama) sesti i početi nešto pisati, pa naknadno nešto uklapati i gledati šta će ispasti. A prethodno treba izgraditi taj osećaj. Jeste da je velik uticaj sreće, nekad neka dobra ideja prosto uleti, ali u kom stvaralačkom procesu nije? Vaša zamerka je na istom nivou kao kad bih ja bio zainteresovan za fudbal a za košarku ne, pa kad bih rekao da je vrhunskim košarkašima dovoljno dva dana da se utreniraju i počnu da postižu vrhunske rezultate, a da su fudbalerima potrebne godine predanog rada. Zar nije poštenije jednostavno reći da me jedno zanima a drugo ne? Uostalom, banalan odgovor na takvu primedbu bio bi: Pa kad Vam je to tako lako zašto onda Vi niste poslali svoje rebuse i pobedili, niste morali da žirirate? Pozdrav!
Da, evo, sad vidim i Banetov odgovor, koji je prilično u skladu sa mojim.
Nisam nameravala, ali ću ipak nešto napisati. Prošle godine sam pronašla enigmatske blogove tragajući baš za sitnim zagonetkama. To sam uradila jer rebusi iz srpskih enigmatskih listova nisu ni izbliza onom što sam ja želela ili volela da rešavam. Kada sam dospela na Banetov blog, osećala sam se kao Ivica i Marica kada su ugledali kuću od slatkiša.
Kao što ste već verovatno primetili, volim kombinatoriku i da mozgam, tako da su baš onakvi rebusi idealni za moj ukus. Volim njihovu raznolikost, a kao rešenje ne tražim ništa što će promeniti svet, već najobičniju smislenu i gramatički ispravnu rečenicu. Rebusi bez pomoćnih slova su mnogo atraktivniji nego oni sa njima, ali se na taj način ne može dobiti veliki broj "produhovljenih" rečenica kao rešenje, a ako kojim slučajem i može, ta rešenja su već poznata jer ih je odavno već neko objavio.
Što se tiče vizuelne strane rebusa, ja sam na Maju koja drži bučicu, "proćerdala" pet sati svog života. Mislila sam da će i drugima to biti zanimljivo i šaljivo, ali očito da mnogima nije. Ni sam rebus nisam smislila za dva minuta, pošto sam tragala za pojmom i glagolom koji nisu dosad bili toliko frekventni. U svakom slučaju, izuzetno mi je drago što sam samo jedan rebus poslala za takmičenje, pa nijedno drugo objavljivanje više ne moram da "propatim".
Vrijeme potrebno za sastavljanje je vrlo relativna i meni nevažna stvar (zanima me proizvod, a ne pokušavanje). Ne može se sjesti i reći "idem sastaviti dobar rebus", može se tražiti neki glagol, imenica, nova osoba ... Ono što se, vjerujem. dešava je da autori uvijek imaju "u pozadini mozga" programčić koji prepoznaje moguće kombinacije. Najbolje ideje (i mimo rebusa) su mi pale na pamet kad nisam mislio na to nego je nešto asociralo i programčić u glavi povezao stvari.
Kvalitet, odnosno objavljivost ideje treba gledati kompleksno - manje uobičajenu rečenicu kao rješenje valja prihvatiti samo ako je ideja izvrsna. Razlika u kriterijima urednika izdanja koja idu na kiosk i internetskih urednika puno govori o svemu. Nisu prvi ters i nikad zadovoljni manijaci već misle na rješavača, nisu drugi bez poente kad kažu da treba biti fleksibilniji jer postoje oni koji to vole... Tu valja napraviti balans gledajući dobro enigmatike. Pitanje je je li veća korist ili šteta od super fleksibilnih postavki i rješenja ponuđenih najširem publikumu, neki će biti zadovoljni, neki, obeshrabreni našim akrobacijama, odustati. Možda je najbolji pristup da je ta fleksibilnost prisutna na specijaliziranim (samo rebusi) blogovima, grupama...
Što se rebusa tiče, meni je dobar i njegov plasman smatram sasvim zasluženim - pa da objasnim i zašto.
Prvo - ovo jeste rebus situacije, a ne rebus čitaljka (kod kog se nabrajaju pojmovi). Kod svakog rebusa situacije imamo neku radnju/stanje/zbivanje, što znači da obično postoji glagol, ili je izostavljen kao ovde ("sejaču JE lak reket"). Rebusi situacije su zahtevniji od čitaljki, kako u pogledu sastavljanja, tako i u pogledu grafičke realizacije. Da li se dobar rebus situacije može sastaviti za pet minuta - može, ako imate neverovatan nalet nadahnuća i dosta sreće. Realističnija procena (pogotovo ako ga sami ilustrujete) jeste pet sati, kao što kaže Svetlana. Ili pola sata - ako imate sreće pa se radi o jednostavnoj ilustraciji. Ja bih rekao da su rebusi situacije u enigmatskim časopisima retki zato što su obično teži za prosečnog konzumenta, a ne zato što su te situacije tipično nategnute. Nategnuto je i kad u rebusu čitaljci jedan do drugog stoje pojmovi koji međusobno nemaju nikakve veze, pa to izgleda mnogima ne smeta.
Što se ovog rebusa tiče - ne vidim zašto je problem što postavka konstatuje da je sejaču lak reket koji bi mu i inače morao biti lak. Primedba za anahronizam takođe ne stoji - ovde imamo mnogo manji problem od npr. "ananas tražili starom Antenoru", rebusa koji je svojevremeno dosta dobro ocenjivan (doduše, nisam ga ocenjivao ja :)). Ilustracija je i više nego adekvatna - moje male primedbe su da nam i u postavci i u rešenju nedostaje JE" (pa imamo nekompletnu rečenicu kao postavku i krnji perfekat u rešenju) - ali to verovatno meni smeta više nego većini. Dakle, ocena solidna - nema mesta nikakvoj oštroj kritici.
Постави коментар