Poštovani učesnici drugog kola
natječaja Feniks – borba za kvalitetu i ostali posjetioci
bloga TIO, počinje GLASOVANJE.
Sudjelovalo je 32 autora sa 59
sastava. Zija DIZDAREVIĆ (33. autor) je poslao potpuno asimetrične križaljke,
te su morale biti diskvalificirane. U svakom slučaju, hvala na trudu.
Autori:
ANTIĆ Maksim, BABIĆ Boris, BARIŠIĆ Živko, BOVAN Slavko, CINDRIĆ
Tihomir, CVITANOVIĆ Boris, CVITKOVIĆ Antun, DELIĆ Zlatko, DRAGOLJEVIĆ
Dragan, DRAGOMIROVIĆ Nebojša, IVANOVSKI Dragan, JANKOVIĆ Mile, KNEŽEVIĆ
Dinko, KOŠUTAR Miljenko, KVALIĆ
Valter, MAHMUTOVIĆ Aladin, MAJSEC Tomislav, MALKOČ Mesud, MARKOVIĆ
Mladen, MIHALJEVIĆ Marko, MILAT Tonči, MILOVANOVIĆ Branko, NAZANSKY
Boris, NEDIĆ Jovan, NEDIĆ Nedjeljko, NEDIĆ Ranko, NOVAKOVIĆ Jovan, OZDANOVAC Ilija, PAVIČIĆ
Luka, PUPEZIN Zlatan, RACANOVIĆ Radoja i ŠIMUNDŽA Božidar.
Radovi su poredani nasumice,
tj. njihov poredak nema veze sa abecednim popisom autora ili sa redoslijedom
pristizanja. Svaka križaljka ima redni tj. kataloški broj u gornjem lijevom
kutu. Na kraju dokumenta je Rječnik dostavljenih pojmova,
opisa i napomena. Ako želite, preuzmite separatnu varijantu OVDJE (pdf) ili OVDJE (Word).
Pravo glasa imaju svi poznati
posjetioci bloga Enigmatika TIO.
Slavko Bovan i Mladen Marković
neće glasovati zbog uvida u potpisane radove, dok Pero Galogaža i Tonči Milat
mogu žirirati.
Glasovanje će ovoga puta biti TAJNO, a glasovi se šalju
isključivo Slavku Bovanu (slavkobovan@gmail.com ili slavkobovan@yahoo.co.uk) na sljedeći način:
a)
poruku naslovite sa: BZK 2 – G,
b)
izaberite 10 radova i rangirajte ih na eurovizijski način,
tako što ćete im dodijeliti 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10 i 12 bodova (po
principu: kataloški broj križaljke – broj bodova),
c)
obavezno se potpišite punim imenom i prezimenom
ispod svojih glasova.
Molimo učesnike da ovoga puta NE GLASAJU ZA SOPSTVENE
KRIŽALJKE.
Kao i u prvom kolu, križaljka koja osvoji najveći broj
bodova, uz jednako uvažavanje svih glasača (samih autora, publike i urednika Feniksa),
smatrat će se pobjedničkom i bit će objavljena sa tim epitetom. Po istom
kriteriju će biti izabrani drugoplasirani i trećeplasirani rad. Uz to, autor
najbolje križaljke po izboru Feniksovog
žirija dobit će specijalnu novčanu nagradu od Tončija Milata.
Rok za glasovanje je 10 dana
(do 01. X u ponoć).
Sretno!
Mladen
Marković
Slavko Bovan
Pero
Galogaža
53 коментара:
Na svaku poruku dobićete povrtanu informaciju da su glasovi stigli, ali ovoga puta, povratne poruke će (vjerovatno) znatno kasniti. Naime, od sutra od 16.00 imaću otežan pristup internetu. (turneja po Hercegovini). Ništa ne briniti, kada god budem u prilici da gledam poštu, odgovaraću na poslate poruke.
Pojavljuju se neki problemi sa linkovima koji vode do kataloga. Nastojim to otkloniti.
Sada bi trebalo da je u redu.
Molim da neko potvrdi da linkovi i kod njega rade.
Linkovi rade!
Branislav Modrić
Kod mene rade prvih pet linkova (1. i 2. sporo, 3. i 4. normalno, 5. sporo), a sa šestog u nekoliko pokušaja nisam uspio skinuti .doc-datoteku. Stalno dolazi poruka da je "skripta" zauzeta.
Preuzeo sam sve i ovlaš pregledao. Svaka čast Mladenu na pripremi i naravno, trudu. Žiriranje neće biti lako i za njega će trebati dosta vremena... Ja se nadam da ću to obaviti nekako preko vikenda, jer next week su pripreme za SOZAH. Nemam svatove ovaj vikend (ali imam feštu u petak cjelodnevnu i u subotu dnevnu) al se nadam stići. Pozdrav, Pero
Prošao sam odokativno kroz uratke i izgleda odlično. Pohvale Mladenu kao i uvijek na vrhunskoj pripremi. Puno različith ideja i stilova, trebat će to pažljivo staviti na vagu, uzet ću si vremena.
P.S. zapelo mi je za oko da rad 38 ima pojam ROTERDAM umjesto ROTTERDAM: je li to neka opća imenica koja je dobila ime po gradu (kao što je npr. MAKADAM nastao od M(a)c Adama), ili greška autora?
I ja sam to primetio (u prošlom kolu je bilo par propusta tog tipa, pa sam sada otvorio četvore oči :D). Najpre sam nameravao da pošaljem reklamaciju autoru (nekima sam slao), a onda sam utvrdio da bi to moglo da prođe kao španjolski egzonim za Rotterdam, pa odustadoh.
Možda bi ovaj post mogao biti mesto za razmenu mišljenja o ocenjivanju sastava sa ovog takmičenja.
Evo, upravo sam završio žiriranje. Nakon studioznog pregleda svakog rada (prepisivao sam ih u svesku kako bih imao bolji pregled!), sistemom eliminacije sam sa brojke 59 došao, najpre do broja 36, pa 22 sastava, da bih uz prilično napora odabrao 10 i rangirao ih dajući im evrovizijske ocene.
Kod ocenjivanja sam se rukovodio sledećim principima: a) broj i raspored crnih polja i b)rešivost i izbor pojmova. Ocenu su umanjivali prisutnost manje poznatih pojmova kao i prisustvo skraćenica (kratica). Zanemario sam prisustvo množina, glagola i dvoslova u središnjem delu lika. Poseban plus u rangiranju u gornjem delu moje tabele su dobili inovativni sastavi i oni sa zanimljivim rasporedom crnih polja. Bilo je tri-četiri sastava koji su bili blizu savršenstva, ali im je nažalost nedostajalo još nešto (imali su po neki manje poznati pojam) da bi stekli epitet "par ekselans".
Najveći broj radova imao je po 16 crnih polja i sastave sa tolikim brojem cp karakteriše uglavnom lep izbor dužih pojmova. Takvi su radovi najverovatnije najomiljeniji kod rešavača, no ipak je ovo takmičenje u kojem se traži "više od igre". Gledajući sastave lako se mogu uočiti pojedini autori, obzirom na prepoznatljivost stila istih.
Na kraju, ko se kod nađe i deseti na tabeli treba da bude prezadovoljan jer je konkurencija bila žestoka.
Nisam učestvovao na konkursu, pa i nemam šta da kažem u vezi prispelih radova. Zagolicao me Mladenov komentar u vezi Rot(t)erdama: " ... a onda sam utvrdio da bi to moglo da prođe kao španjolski egzonim za Rotterdam", pa se pitam zašto baš španjolski egzonim. Na vikipediji kad otkucate ROTTERDAM i odaberete španjolski jezik dobićete: Róterdam (en neerlandés Rotterdam AFI: [ɾɔtər'dɑm]) .... Tako je, kao španjolski egzonim se piše sa jednim "T", ali pazite, kao španjolski egzonim to Roterdam se piše sa akcentom na "O". Ali zašto taj Roterdam može proći bez diskvalifikacije baš kao španjolski egzonim, pa makar i bez onog akcenta na "O". U sedmoslovnom rečniku Stanka Žugića piše: ЕГЗОНИМ – (грч. éxō = изван, ónyma = име) су домаћи називи за стране топониме, настали због додира култура и језика, а разликују се од изворнога назива због прилагођавања српскохрватском језику. Dakle Roterdam može biti egzonim i u našim jezicima (i u makedonskom je takođe samo ROTERDAM).
U životu sam rešavao mali milion hrvatskih ukrštenica i NIKAD nisam sreo da je glavni grad Francuske PARIS, uvek se koristio naš egzonim PARIZ. Dakle itekako može egzonim i to naš.
Sve ovo sam napisao samo iz sledećeg razloga: ako je konkurs sa hrvatskog jezičkog područja i traži se hrvatski jezički standard, nemojmo dikvalifikovati radove ako se u njima koristi i egzonim nekog geografskog imena koji se u originalu piše drugačije, ali bi svakako bilo uputno koristiti naš egzonim, a ne inostrani.
Nadam se da me Mladen nije pogrešno shvatio, ja sam samo iskoristio njegov komentar da bih dao svoj doprinos u prihvatanju jednog fleksibilnijeg, ali i konstruktivnog kriterijuma u vrednovanju radova, bilo da je za redovnu saradnju u nekom listu, bilo da je za neki konkurs. Samo toliko.
@Rešad: spustio sam se na 16 radova, ali sad muku mučim kako poredati kriterije. Teško je komentirati bez navođenja konkretnih uradaka, ali mogu i ovako zaključiti da će moja ljestvica biti bitno drugačija od tvoje. Naime, svaki od radova koji su kod mene ostali u konkurenciji ima jedan primarni kriterij kojeg je autor odabrao (bjelina, broj crnih polja, kvalitetni pojmovi, rijetka slova, broj 15-ica, broj uzastopnih 11-ica itd.), a onda je svatko od njih dao sve od sebe da zadovolji i neke od drugih kriterija koje sam naveo. E sad, moguće da će i rad od 16 (ili 17, ili 18) crnih polja kod mene ući u bodove, jer ne želim kriterij koji autoru očito nije bio u prvom planu(npr. broj crnih polja) pretpostaviti onome na kojeg je očito stavio naglasak. Umjesto toga, gledao sam sljedeće:
a) koliko je autor uspješno realizirao početnu ideju po kojoj se htio izdvojiti (npr. kod rada s uzastopnim jedanaesticama gledat ću koliko ih je uspio nanizati, koliko su zanimljive, a pogotovo koliko je nepoznatih pojmova presjeklo stog, dok ću kod rada s 15-icama također gledati koliko su uspješno presječene u vodoravnom smjeru, ali i koliko je autor rasparcelirao mrežu da bi uspio provući dugačke pojmove. Ako je autor uzeo mAlo veći broj crnih polja da bi uvrstio ljepše pojmove, imat ću vrlo nisku toleranciju prema bilo kojem nepoznatom pojmu...i tako dalje i tako dalje).
b)koje je sve dodoatne kriterije sam sastavljač uzeo u obzir i je li izvukao maksimum iz mreže (npr. ima li sastav s lijepim pojmovima i razveden raspored crnih polja ili su pak dijelovi mreže segmentirani, ima li rad s uzastopnim 11-icama i pokoji sočni pojam u sredini i jesu li stogovi donekle povezani)
Ovdje sam naišao i na jedan apsurdan primjer gdje je autor jednog natprosječnog rada iz čista mira uvrstio dva opskurna pojma samo da bi u križaljci imao teško slovo (a križanje je bilo lako rješivo s potpuno normalnim slovom i pojmovima) i sad razmišljam koliko strogo to kazniti i da li ga uopće ostavljam u bodovima, jer je križanje potpuno nekorektno prema rješavačima.
Uglavnom, ako ne finaliziram poredak sutra, onda će sve skupa pričekati do srijede, jer stvarno ima puno malih detalja koje je lako zaboraviti kad se iznova ide kroz radove. Prošli put mi je bilo lakše jer sam ih sve ispisao, komentirao na marginama i markirao dobre i loše stvari, ali na Korčuli nemam printera. Bit će zanimljivo!
Zahvaljujem Rešku na ekspeditivnosti.
Ovde, naravno, možete diskutovati, samo bih vas zamolio da ne spominjete redne brojeve kako ne biste uticali na druge glasače.
Nikola, to što nisi učestvovao kao autor ne znači da nisi pozvan da ocenjuješ i komentarišeš. Štaviše, poželjno je da se uključe i ostali koji su iz ovog ili onog razloga propustili prvu fazu, a iole su zainteresovani za BZK.
Nisam ništa pogrešno shvatio (ako sa nečim nemam probleme u životu, to je shvatanje), ali ne znam šta bih još mogao da kažem o Rot(t)erdamu. Definicija egzonima koju si naveo je preuska. Egzonim je ime nekog toponima na drugom tj. trećem jeziku. To znači sledeće: ako se u hrvatskom Rotterdam zvanično zove tako tj. izvorno, egzonim je svaki oblik koji pripada nekom drugom jeziku. Smatram da bi bilo potpuno nesuvislo dati opis "srpski/makedonski/bugarski egzonim" jer se u tim jezicima Rotterdam zove Ротердам, a ne Roterdam (koristi se i latinična transkripcija, ali fakultativno). Na drugoj strani, španski je isključivo latinični jezik, a uz to je, posle engleskog, najkorišćeniji na svetu.
Što se tog grafičkog akcenta na O tiče, bitan je Špancima, ali ne znam zašto bismo ga preneli kad se u našem jezičkom sistemu tj. u našim sistemima takvi akcenti ne koriste (da bi čovek to razumeo, treba da ima izvesno iskustvo sa hrvatskom enigmatikom, a i literaturom... a ja sam prethodnih meseci dosta toga naučio).
Kao što rekoh, najpre sam nameravao da vratim rad autoru, ali sam zaključio da to nije neophodno. Možda nisam u pravu... no, da se razumemo: nisam oštetio autora jer nisam ni bio dužan da kontrolišem i reklamiram.
Mladene, zaista si bio u pravu kada si napisao da ima bar nekoliko genijalnih sastava – čini mi se da ih je upravo dovoljno da se na njih raspodijele bodovi. Iako proizvod potreba redakcije, ideja sa takmičenjem u sastavljanju na lik sa simetričnim rasporedom crnih polja, a koji nije određen unaprijed, pokazala se vrlo efikasnom. Ipak, među velikim brojem veoma uspješnih radova relativno je lako prepoznati one sa zahtjevnijim pristupom svojih autora. Lično svako takmičenje doživljavam "više od igre", kao što reče Rešad, i zato kod ovog žiriranja nemam dilema kojim radovima ću dodijeliti bodove.
Da budem iskren, dosad u zivotu nisam sreo pojam EGZONIM. Potrazio sam u recniku, naucio sta to znaci i video i shvatio Mladenov komentar. To sto sam procitao u recniku niti je preusko (kako kazes Mladene), sasvim potvrdjuje tvoju definiciju, cak je i sira u smislu priblizavanju nasim jezicima iz bivse Juge. Akcenat sam stavio upravo na prvenstvo nasih egzonima jer mi stvaramo ovde, na ovim prostorima i na nasim jezicima. Primera radi, kad ja u ukrstenici upotrebim recimo ime Nikola, ako je ona namenjena makedonskom trzistu i citaocima, ja opisem kao ime makedonskog revolucionara i predsednika Krusevske republike Kareva (Nikola karev). Ako to ime upotrebim u ukrstenici na srpskom ili hrvatskom jeziku i namenjena srpskom ili hrvatskom enigmatskom trzistu ja kazem ime naucnika Tesle. Za nase prostore nikad ne bih upotrebio opis recimo ime francuskog politicara Sarkozija. Ili ovo: svima je poznata autooznaka KI za Kikindu, ali ista je i za Kicevo u Makedoniji. U mojim makednskim ukrstenicama uvek je Kicevo, u srpskim Kikinda - domaci egzonim. To sam hteo da istaknem kad sam komentarisao - zasto spanjolski egzonim. Tacno je da je u makedonskom, srpskom i bugarstkom Roterdam cirilicno Ротердам, jer je na tim jezicima sluzbeno pismo cirilica, ali i vi Srbi i mi Makedonski imamo i latinicu, vi srpsku, mi makedonsku (one su gotovo jednake, razlika je samo u srpskim Ć i Č, dok su makedonske K i G sa akcentom gore). A sta da radimo sa inostranim slovima A, E, I, O, U koji su sa dve tacke odozgo, ili O sa kosom crtom preko njega? Na primer Köln ili nesto slicno njemu, primenicemo nas egzonim, onako kako ga mi izgovaramo. Ali zanemarimo sve ovo, glavna poenta mog prethodnog komentara je bila da dozvolimo te toponimske egzonime i da ne robujemo originalnom pisanju. Isto bi bilo i sa inostranim licnim imenima. Smatram da mozemo prihvatiti recimo "strano zensko ime - Nensi", ali ako kazemo konkretno ime pevacice i glumice Sinatre, onda moramo napisati Nancy. Smatram da je potez Mladena koji nije dikvalifikovao ukrtsnicu sa ROTERDAM sasvim u redu i o tome je bio citav moj komentar - prihvatanje i podrska takvog postupka i sugestija da se tako nastavi i ubuduce.
Nikola,
ti si uglavnom u pravu, osim što previđaš jedan vrlo bitan podatak: srpska latinica (a onda verovatno i ruska, beloruska, makedonska i bugarska) ne obavezuje na korišćenje transkripcije, što znači da se Rotterdam i u srpskom može zvati Rotterdam (uzgred, u ruskom ne postoji pravilo jedan glas - jedno slovo, te se duplo T transliterira, dakle Роттердам).
To što je srpski bliži hrvatskom od španskog u slučajevima poput ovog nije ni od kakvog značaja. Ta bliskost bi mogla imati primenu kad bi npr. u Srbiji postojala neka iole poznata osoba koja se zove Ненси tj. Nensi (a ne Nancy), te kad bi hrvatskom autoru zatrebao opis za takvo ime. E, tada bi se moglo pretpostaviti da je hrvatskom rešavaču poznatija hipotetička Nensi iz Beograda od (takođe hipotetičke) Nensi iz Madrida.
Uz sve to, ja baš i nisam siguran koliko su neukorenjeni egzonimi poželjni u hrvatskoj enigmatici, samo sam, eto, pretpostavio da bi Roterdam mogao da prođe (to znači: da se u izuzetnom slučaju autoru progleda kroz prste). Ti si u svom prethodnom komentaru i taj momenat malo izvitoperio, te si naveo Pariz, iako je reč o ukorenjenom hrvatskom (hrvatskosrpskom, srpskohrvatskom ili kako se to već zove) obliku. Dakle, ne odlučuju autori (a ni urednici) da li će biti Pariz ili Paris - nego je to regulisano standardizacijom, i nema smisla izjednačavati taj primer sa Rotterdamom koji se, prema istom standardu, zove Rotterdam.
Što se tiče slova sa akutima, umlautima, tildama i drugim dijakriticima, tu već postoji izvestan prostor za manevrisanje, te u svakom konkretnom slučaju (na hrvatskom jezičkom području) urednik može da donese odluku. Moje mišljenje je da bi trebalo uvažavati one akcente koji menjaju dato slovo (npr. ó je o i stoga nema potrebe insistirati na prenošenju akuta - kao kod Róterdama, ali ö nije o, dakle Köln nije Koln, pa bi bilo dobro da se ö preseca sa istim takvim slovom). Ipak, najbolje je pitati urednika (i nadati se da ga neće mrzeti da vam odgovori). :)
Kada se već raspravlja i piše o egzonimima, da li i pojam SOMALIA (iz rada br. 59) spada u tu kategoriju ili je posrijedi nešto drugo?
I na to pitanje bi verovatno najbolji odgovor mogao da ponudi autor, Radoja.
Ja razmišljam ovako: od stranih naziva za države, u hrvatskoj enigmatici se svakodnevno koristi EIRE (na e u originalu ide akut). Jasno je zbog čega je taj četvoroslov tako popularan, a verujem da bi imalo smisla upotrebiti i Ireland, kao eng. naziv za državu u kojoj je engleski jedan od 2 službena jezika.
E, sad se nameće pitanje da li bi, makar u posebnim prilikama, bilo opravdano koristiti engleske (može se reći: internacionalne) nazive i onda kada engleski nije službeni jezik u tim državama?! Ko misli da jeste, oblik Somalia mu ne deluje čudno ili neprikladno, dok bi oni drugi u tome mogli da vide manu križaljke. Pretpostavljam da je autor računao na to (iz određenih razloga, reklamacija mi u ovom slučaju nije bila ni na kraj pameti).
Mladene,
Mnogo priče otišlo u prazno. Kratko i jasno: ja sam pozdravio i podržao tvoj postupak da prihvatiš egzonim Roterdam sa jednim "T" i apelovao da ubuduće slobodno i slobodnije prihvatamo egzonime u hrvatskim enigmatskim radovima kod geografskih toponima, pa sam proširio stvar i sa vlastitim imenima gde bi se takođe mogli primeniti egzonimi, tj. pravi izgovor imena, ako je to uopšte bilo čije vlastito ime (naveo sam kao primer Nensi), ali ako se konkretizuje koja je ta Nensi, onda mora ići hrvatskim jezičkim standardom. Malo mi "zasmetalo" što si napisao da je Roterdam španjolski egzonim, i apelovao sam da najpre idemo na egzonime koji su naši i najbliži našim jezicima iz eks Juge. Bez obzira dali ih pišemo srpskom ili makedonskom latinicom, mene u makedonskom jeziku obavezuje pravopis koji mi kaže da je na makedonskom jeziku i latinicom i ćirilicom samo jedno "T", dakle Roterdam. Mislim da je i u srpskom pravopisu tako.
Što se tiče Pariza, pa to je upravo standardizovan i opšteprihvaćen egzonim i mi ga svi u eks Jugi upotrebljavamo tako. Ali zato što u našim pravopisima nije sve standardizovano i opšteprihvaćeno, i dolazimo u dilemu da li Rotterdam ili Roterdam, zato sam te podržao i apelujem da budemo mnogo više fleksibilniji oko ovoga i dopustiti egzonime.
I još nešto, a propo naših ili stranih egzonima: kad za jednu reč postoji više opisa, moja je praksa (a nadam se i ostalima) i intencija i preporuka da se upotrebi onaj opis koji je najpoznatiji rešavaču, a ne mučiti ga nepoznatim opisima. Na primer, otvorio sam 4-slovni rečnik slučajno na 200 stranici i tamo vidim reč: RODA i opise: 1) vrsta lakog izviđačkog aviona, 2) vrsta pištolja za gađanje, 3) vrsta ptice selice, močvarica, 4) holandski fudbalski klub. Ja sam UVEK opisivao: vrsta ptice selice, veoma, veoma retko holandski fudbalski klub, a nikad ona prva dva. Iskreno nikad i nisam čuo da je RODA nekakav avion, ili pištolj, a verujem ni mnogi drugi.
Sve u svemu, veoma smo bili bliski u našim komentarima. Lajtmotiv je bio egzonimi i nijhova dopuštenost i upotreba i ništa više.
Ispravno si shvaćen, Nikola, ali se stiče utisak da ti mnogo bolje razumeš svoje lične stavove od onoga što ja pokušavam da ti kažem, a temelji se na objektivnom stanju stvari.
Objektivno stanje stvari je takvo da Juga više ne postoji, pa je zato eks (i to odavno). Ali čak i da postoji, ne bi imalo smisla prepisivati transkripcije iz srpske ili makedonske ćirilice u hrvatsku latinicu. Ne znam kako to ne razumeš. Ok, možda u makedonskom pravopisu postoji tačka po kojoj je korišćenje transkripcije sa latiničnih jezika obavezno i van ćirilice (ne znam makedonski), pa ako imaš dokaz za to možeš se obratiti redakcijama hrvatskih časopisa i apelovati da transkribovane nazive gradova opisuju kao makedonske egzonime (nisam baš siguran da argumenti tipa: "mi smo naši", "do onomad smo živeli u istoj zemlji" i "bliži smo nego vi i Španci" tu imaju neku vrednost, ali možeš da pokušaš ako baš želiš). Ja od svih ćiriličnih jezika poznajem samo srpski i znam da nisam u obavezi da koristim transkripciju sa npr. engleskog ili holandskog ukoliko se služim srpskom latinicom (pravo na etimologiju koristi vrlo mali broj govornika srpskog jezika, no taj podatak ništa ne menja). E, to znači da Roterdam nije srpski egzonim, te bi i takav opis bio pogrešan ukoliko bi hrvatski urednik, na bazi istorijsko-teritorijalo-kulturne bliskosti, hteo da da prednost srpskom u odnosu na npr. španski.
I povrh svega: ništa ja ovde nisam prihvatio, prosto, moja ingerencija iznosi 0 (nula), te nema potrebe pozdravljati moju felksibilnost, otvorenost ili ne znam šta. Ja sam samo napravio katalog i vratio nekoliko radova na doradu da ne bi bili diskvalifikovati u ovoj fazi (bilo je par tehničkih i zanatskih grešaka), a tamo gde mi se učinilo (ponavljam: učinilo) da nema potrebe za intervenisanjem - ništa nisam dirao. Odluke ćete u svakom slučaju doneti vi (glasači), a posle vas urednici Feniksa koji će odlučiti šta može u štampu, a šta ne (dakle, i nesrećni Roterdam o kojem ovde toliko razglabamo na kraju može biti diskvalifikovan).
U tome i jeste problem, i to ne mali vać veliki problem, što postoji mogućnost da su nam „propušteni“ na ocjenjivanje i radovi za koje postoji mogućnost kasnije diskvalifikacije u redakciji. Moje mišljenje je da takvi radovi, ako ih ima, nisu sastavljeni u skladu sa tačkom 3) uslova konkursa i da im nije trebalo dati prolaz. Nije u redu da u prilogu nisu navedeni „izvori, opisi, napomene“ upravo za takve pojmove, a navođeni su za neke opštepoznate. Hoću reći, postoje autori koji ništa nisu htjeli prepustiti slučaju pa su (sasvim opravdano) stavljali napomenu uz svaki pojam za koji im se učinilo da bi bilo kome mogao biti sporan, i oni drugi koji za očigledno sporne nisu dali nikakvo objašnjenje. Oprostite kolege, ako moram kopati po literaturi i pretraživati po internetu tražeći potvrdu za pojmove koje uvrštavam u svoje radove, nemojte očekivati od mene da to radim i prilikom ocjenjivanja vaših sastava.
Za sada ću sasvim mirne savjesti ostaviti bez bodova, a u prvi mah nisam mislio tako, radove sa pojmovima SOMALIA i ERETI (za ANGIOLI pronađoh sigurnu potvrdu) ako u komentarima ne navedete potvrdu za njih ili prihvatljivo objašnjenje. Predlažem da to budu ANONIMNI KOMENTARI i da ih blogogazda ne briše s obzirom na okolnosti koje zahtjevaju da budu takvi – anonimni.
Radoja, razmotrićemo tvoj predlog, te ćemo naredni put možda formirati najmanje petočlanu komisiju koja će kontrolisati svaku sitnicu. :)
Ne bih voleo da neko pomisli da su pojedini učesnici imali poseban tretman, i da sam im ja dodatnim zahtevima pomogao da dobiju poene. Ne. Bilo je omaški (1 loše pozicionirano crno polje, lapsus itd.), ali rad nikome nije vraćen zbog opisa. Uostalom, propozicije nikoga nisu obavezivale na opisivanje (ta operacija služi autoru da poveća šanse za uspeh svom radu, ali ako ne želi ili misli da ne treba - sve je u redu). I opet, uzgred, u ovoj fazi nema potrebe predviđati šta će se desiti u redakciji. Slobodno razmišljajte svojim glavama.
Kad već govorimo o tome, istina je da su neki bili neobično ležerni, pa su pisali: "vidi internet", "vidi enciklopediju", "vidi atlas" (!!!), neke je mrzelo da prekucavaju opise, ili im se spavalo, ili su žurili na posao, te su telegrafski navodili naslove (tipa ER 5), a kod nekih je to ostalo potpuno prazno. Bilo je i onih koji su opisivali sve živo (jedan autor je od 20 imao... pa, najmanje 18 opštepoznatih reči), a pojedinci su pisali eseje o svojim pojmovima (kao jedan komentator, no morao sam da skratim njegove besede na razumnu meru tj. na 5-10 reči).
Uputstvo koje ste dobili je poštovalo otprilike 60 % učesnika, a opisi i napomene jednog autora koji je poslao radove u rukopisu se nisu našli u rečniku jer je uglavnom pisalo "internet", "google", "atlas" i sl.
I, Radoja, evo ja ću ti pomoći: ERET je uobičajen pojam ne samo u hrvatskoj, nego u balkanskoj enigmatici (udarac u rukometu).
Odlično! Hvala, Mladene. Mene je to ERETI "vuklo" na ital. prezime, ali u fonetskoj varijanti.
Eh, Mladene, Mledene. Kazes ga sam ispravno svacen, ali vidi se da nisam prihvacen (a Boga mi izgleda da ti to i ne zelis). Sta ti smeta pominjanje eks Juge? Drugi pasus tvog komentara "Objektivno stanje stvarnosti ..." ti je potpuni promasaj. Govorimo o JEZICIMA iz eks Juge na koje komuniciramo i tvorimo svakodnevno i zato smo ipak mi iz eks Juge blizi jedni drugima, nego sa nekim daljim narodima i njihovim jezicima. Uostalom vidi sastav ekipe koja radi ovo takmicenje: Mladen Markovic, Slavko Bovan, Pero Galogaza i Tonci Milat. Sve razlicite nacionalnosti (pa i jezika), ali svi bas iz eks Juge.
Drugo: prihvatamo ili ne egzonim. Nikad u ukrstenici niko nije (i verovatno nece) napisati: grad u Holandiji (spanjolski egzonim), pa niti srpski egzonim, pa niti makedonski egzonim. Napisace samo: grad u Holandiji i tacka. Stvar je u tome da sam pokusao pomoci svima nama da ubuduce upotreba tih egzonima nadje mesta i u strogo etimoloskoj terminologiji u hrvatskom jeziku. Tvoj gest nisam glorifikovao, ali mi je posluzio kao motiv da te podrzavajuci tebe potaknem i druge kolege da o ovome porazmisle.
Oprosti, ali imam utisak da imas jednu malu manu, da svakome sa kome komuniciras upravo trazis manu da bi mu replicirao, objasnjavao nevazne stvari, stvari koje nisu bitne za temu razgovora i ides u sasvin drugu dimenziju teme razgovora i nameces je. Lepo sam ti rekao: kratko i jasno: ja sam pozdravio i podržao tvoj postupak da prihvatiš egzonim Roterdam sa jednim "T" i apelovao da ubuduće slobodno i slobodnije prihvatamo egzonime u hrvatskim enigmatskim radovima kod geografskih toponima i vlastitim imenima. Akcenat mi je bio na blize, nase egzonime, nasuprot tudje hiljadama kilometrima daljih egzonima, ako si isti kao i oni. Uvek vise cenim i preferiram moje (nase) i blize mome (nasem), nego tudje, ako si isti. Mozda ce ti ovo biti jasnije ako ti opisem ovo: u srpskom jeziku postoje reci: novac, novcanik i novcanica - sve istog korena. Medjutim u makedonskom imamo: pari, paricnik, ali nemamo rec adekvatna i korenski vezana za pare (novac) pa upotrebljavamo tudju rec - banknota. E, to mi smeta, zasto nemamo nasu rec, pa upotrebljavamo internacionalizam. To je ono sto mi je "zasmetalo" pominjanje spanjolskog egzonima, kad su i nasi isti. Samo to, i nista vise, nema ovde nikakve filozofije (cirilica, latinica, slova sa akcentima ili tackama na njima i kilometarska razglabanja oko toga, te Roterdam nije srpski egzonim??? itd.), samo prosta stvar - ajde ako moze da budemo fleksibilniji i podrzimo to. Niti sam bio protiv tebe, niti te kritikovao, niti ti trazio dlake u jajetu, naprotiv, pozdravio sam tvoj gest u interesu bolje i plodnije buducnosti nase enigmatike. Zeleo sam da unesemo vise sensa u ovome, a ako se to tebi ne dopada, to je tvoj problem. Nadam se da shvatas (a kazes da uvek sve shvatis i da u tome nemas problema) da je moje pisanje usmereno ka olaksanju posla i autorima i sudijama, da bi se izbegle one dileme moze li ovo, moze li ono, e ovo moze, ono ne moze i zasto moze ili ne moze. Tvoj gest je mene inspirisao (pozitivno), pa smatram da o ovome zaista treba diskutovati kako da postupamo ubuduce. Misljenja sam da apsolutna etimologija cesto puta smeta i samim Hrvatima, pa zasto da im ne pomognemo. Ja sam Makedonac, ti si Srbin, oni su Hrvati, ali zajedno smo u ovom "poslu", dakle ipak mala eks Juga (koliko to tebi smetalo ili ne).
Potpuno sam siguran da je većini čitalaca od starta bilo jasno šta ti želiš da kažeš, Nikola. Taj tvoj stav je toliko jedinostavan da može da stane u prostu rečenicu. A nabijen je emocijama za čitav roman.
Valjda zbog toga što si toliko subjektivan (a ne npr. zbog godina), evo već dva dana ne možeš da ukapiraš šta ja hoću da kažem, i sad sam već zbunjen. Kao da pišem na jeziku koji razumeš svega 25 %, a ostatak (čitava 3 frtalja) povezuješ po osećaju i uporno promašuješ suštinu (izvinjavam se, ali zaista ne znam makedonski i ne mogu da ti prevedem). Čak se na momente čini da namerno vitoperiš suštinu (neverovatno je da posle ovoliko teksta nisi shvatio da ćirilična transkripcija nije isto što i egzonim, jer i dalje govoriš o nekakvim "našim egzonimima").
Ja, inače, imam mnogo krupnije mane od te koju si naveo, i svašta bi se o mom načinu izražavanja moglo reći, ali to što si napisao (da objasnjavam nevazne stvari, stvari koje nisu bitne za temu razgovora i idem u sasvin drugu dimenziju) je toliko nesaobraženo istini (tačnije, suprotno od nje) da moram da posumnjam u tvoju trezvenost. I sad kad sam napokon posumjao, da ti kažem iskreno, potpuno mi je svejedno šta pišeš (slobodno nastavi, više ne repliciram).
I molim te da nas ovde više ne kategorišeš, ne zbližavaš i ne udaljavaš po nacionalnoj osnovi. Ja sam po opredeljenju mundijalista (da ne kažem antinacionalista), a ne Srbin (to sam po poreklu, ali po poreklu sam mogao biti i npr. hemičar... a prezirem hemiju).
Važno:
Do sada je glasao SAMO Rešad Besničanin.
Ja to tumačim ozbiljnim pristupom onih koji glasaju jer konkurencija je izuzetno jaka i treba sve dobro odmjeriti i odvagati.
Mada je očigledno, ipak da napišem da sam ja autor nepotpisanog 24. komentara(kada već primjetih da sam propustio "odabrati identitet").
Zaista ne mogu da shvatim kako možeš toliko da komplikuješ sasvim jednostavne stvari i da teraš toliki inat. A stvar je prosta (što kažeš da može da stane u jednu rečenicu) da prostija ne može biti: takmičenje je u Hrvatskoj i postoje dva uslova
1. uslov) hrvatski jezički standard, dakle hrvatski jezik, pravopis i ijekavica. Ne može KO, mora TKO, ne može TAČKA, mora TOČKA, ne može DVE, mora DVIJE, ne može UVEK, mora UVIJEK itd, itd. Tu nema dvojbe, nema nikakvih popuštanja, dopuštanja, fleksibilnosti i slično.
2. uslov) etimologija, dakle pisanje u originalu naziva toponima, vlastitih imena, imena raznih kompanija, korporacija, asocijacija, imena muzičkih grupa, sportskih klubova i čega sve još ne, što je iz inostranstva. E sad ovde je pitanje da li se može dopustiti kakva fleksibilnost i ići izvan te krute apsolutne etimologije pomoću egzonima kojeg si UPRAVO TI nametnuo dajući legimitet ukrštenici u kojoj je autor originalno ROTTERDAM izmenio u ROTERDAM.
Već sam napisao da u mojoj dosadašnjoj komunikaciji u životu nikad u moje uši niti oči nije došla reč EGZONIM, pa sam potražio u rečniku, naučio šta je to i tamo u 7-slovnom rečniku Stanka Žuguića piše doslovno: "ЕГЗОНИМ – (грч. éxō = изван, ónyma = име) су домаћи називи за стране топониме, настали због додира култура и језика, а разликују се од изворнога назива због прилагођавања српскохрватском језику, 140". Ovo 140 znači redni broj iz bibliografije koju je Žugić koristio, a to je "internet". Nije me mrzelo pa sam otišao na internet i tamo našao da EGZONIM nije baš onako kako ti tumačiš, a ponajviše tvrduš (naročito kad je u pitanju tvrdnja da ne postoji ćirilični egzonim). Tamo piše: "Egzonimi (grč. éxō = izvan, ónyma = ime) pohrvaćeni su nazivi za strane toponime, nastali zbog dodira kultura i jezika, a razlikuju se od izvornoga naziva zbog prilagodbe hrvatskome jeziku.
Primjeri egzonima
Egzonimi nekih gradova (u zagradama su endonimi):
Beč (Wien), Rim (Roma), Atena (Athina), Budimpešta (Budapest), Solun (Thessaloniki), Prag (Praha), Pariz (Paris), Napulj (Napoli), Firenca (Firenze).
Neki su egzonimi nestali, ali su bili česti u povijesti:
Dražđani (Dresden), Jakin (Ancona), Lipisko (Leipzig), Turin (Torino), Monakov (München), Gradac (Graz), Navijork (New York).
Neki su egzonimi specifični za određeno povijesno razdoblje:
Mleci (Venecija), Carigrad (Istanbul), Požun (Bratislava).
U egzonime ulaze i kroatizirani nazivi država:
Mađarska, Velika Britanija, Njemačka, Češka, Austrija, Poljska, Rusija.
Dakle, radi se o tome kako se geografska mesta NAZIVAJU a ne pišu u inostranoj državi, a da se kod nas drugačije NAZIVAJU. Pitanje je dakle da li je tvoj Roterdam ustvari egzonim za Rotterdam. Ako i jeste i ne može biti ćirilični, kako ćeš mi objasniti da se na tvom jeziku (oprosti što ću ga nazvati srpskim) pišu i upotrebljavaju egzonimi: БЕЧ, СОЛУН, БУДИМПЕШТА, ФИРЕНЦА, МАЂАРСКА, ПОЉСКА, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА itd. Pa tako se pišu i EGZONIMI su i to UPRAVO ĆIRILIČNI, moj hemičaru.
Tvoj primer Roterdam kao španjolski egzonim za Rotterdam, me inspirisao i naterao da razmislim i upotrebim ga SAMO kao pitanje (možda i predlog) da li se može biti fleksibilniji i popustljiviji kad su u pitanju etimološka imena upotrebom egzonima.
Pošto je komentar bio duži, nije mogao da stane u celini, pa ovo je nastavak i kraj:
Ničim te nisam vređao, bio sam maksimalno korektan i kulturan u mom pisanju i uvek i svugde sam takav, imam 100% trezvenosti (otkud ti samo ta nebuloznost da u to posumnjaš), jezik kojim mi govoriš savršeno razumem i odlično ga vladam za da ti odgovorimm i da me i ti razumeš (ako zaista želiš da me razumeš), pa ne razumem onu sprdačinu o 25% (jeste tu i tamo pogešim sigurno neki padež, što je minorno i potpuno zanemarljivo), ni najmanje nisam subjektivan, nego upravo objektivno želim da pomognem svima nama enigmatičarima i sastavljačima i sudijama u razrešavanju dilema poput Rotterdam i Roterdam i eventualnoj upotrebi egzonima ubuduće. Siguran sam da niko od sudija koji će vrednovati ukrštenice sa ovog takmičenja kad naiđu na pomenutu reč Roterdam ne znaju da je to (prema tebi) španjolski egzonim i da bi je tako uvažili da nije bilo ove naše prepiske.
Upotrebio si za mene "vitoperiš suštinu". Dragi moj hemičaru, upravo TI to radiš, kad kažeš: " I molim te da nas ovde više ne kategorišeš, ne zbližavaš i ne udaljavaš po nacionalnoj osnovi." Ti svojim nihističkim stavom prema bivšoj Jugi upravo to činiš. Pa zar na ovom takmičenju ne učestvuju i kao sastavljači i kao sudije i kao organizatori upravo ljudi raznih nacionalnosti iz eks Juge i umesto da tebi to bude drago, ti kritikuješ to. Jeste da je Juga eks država, ali mi narodi koji smo živelu u njoj, još uvek smo tu na istom mestu, samo smo sada stranci jer živimo u odvojenim državama. Pa šta ako je tako? Jesmo li prestali da se uvažavamo, družimo, komuniciramo, sarađujemo? Naprotiv! Pa upravo i TI učestvuješ u tome. E, moj Mladene, ti sigurno ne znaš moju definiciju šta je to enigmatika po čemu sam poznat među kolegama enigmatičarima iz te eks Juge. Za mene je to kosmopolitska stvar koja ne priznaje nikakve barijere i granice niti geografske niti jezične, nego zbližava i ujedinjuje ljude koji se bave ovom plemenitom umstvenom kreacijom te vrste.
I na kraju duboko ti se izvinjavam ako sam te uvredio što sam te nazvao Srbinom, nisam znao da je to nekome uvreda (kao što Albanci sebe nazivaju Šiptarima, a kad ih neko drugi nazove Šiptarima onda je za njih to uvreda).
Ma dobro je meni bilo u životu što nisam znao da postoji reč EGZONIM, ali eto nažalost naučio sam je, ali u krivo vreme i na krivi način kad Roterdam i Holanđani i svi ostali nazivaju isto tako: Roterdam. Dakle, nije dugi naziv.
Zamolio bih Slavka Bovana da zaštiti čitaoce od (sada već potpuno besmislene) logoreje prethodnog komentatora. Ovo nije mesto za demonstaciju epileptoidnog mišljenja, propagiranje neznanja, niti za nacionalističke provokacije.
Glasajte.
Eto vidiš Mladene zbog čega urednici ne vole da raspravljaju sa suradnicima ali i rješavačima unedogled o svakoj sitnici. Ja sa svojim urednicima mjesečno izrađujem sedamsto enigmatskih stranica od kojih su šesto križaljke...
SOMALIA i ROTERDAM
Križaljke s tim pojmovima idu na bodovanje i mogu osvojiti visoke plasmane ali, nažalost, neće biti objavljene u Feniksu.
Pozdrav, Pero
P.s. Drago mi je da se uskoro vidimo u Širokom. Tu mislim i na Nikolu i na Mladena (sigurno dolaze), a i na Radoju ako dođe.
Poštovanje Pero,
Ja sam hteo da učestvujem svojim radovima i na prošlomm i na ovom konkursu, ali je meni kao Makedoncu hrvatski jezik što se sastavljanja radova tiče teži problem (nije mi problem uopšte rešavanje), upravo zbog ijekavštine i etimologije. Uklopila mi se zgodna celina, ali mi se pokvarila što mi tu došlo da uvrstim reč Čikago, ali ne može fonetski. Drugi put mi takođe dobar sklop propade zbog reči UVJEK (kako sam dotad mislio da je tačna), ali sam saznao da je UVIJEK, treći put nisam uspeo zato što je ILLINOIS sa dva "S" a meni se uklapalo sa jednim "S", baš kao i ovaj Rotterdam sa jednim "T". Kad je Mladen pomenuo egzonime, sinula mi ideja da potaknem pitanje možemo li ubuduće egzonimima (ako je Roterdam zaista egzonim od Rotterdam) biti tolerantniji na tom polju kako bi (bar meni) bilo lakše sastaviti ukrštenicu na hrvatskom jeziku. Mnogo puta su mi takve "sitnice" kvarile rad na hrvatskom, pa sam najčešće odustajao, ili nastojao po svaku cenu da ne uvrstim ijekavsku reč ili toponim, pa i ime neke poznate ličnosti iz inostranstva, te sam tako znatno kvario kvalitet ukrštenice. Nije mi uspevalo. Nažalost niko se nije javio svojim mišljenjem i stavom po pitanju "egzonima" tipa Rotterdam - Roterdam, ili Illinois - Ilinois u etimologiji, što bi sigurno bilo korisno za mnoge enigmate, nego smo nas dvojica (ja i Mladen) pucali ćorcima jedan na drugog.
Pozdrav i ugodan vam boravak svima u Širokom
U Široki Brijeg, nažalost neću doći i pored moje velike želje (trebao sam doći sa Josipom Dubrovićem i Jovanom Nedićem), ali su me sprečile iznenadne porodične neprilike, zbog kojih sam Josipu pre neki dan otkazao gostoprimstvo i zajedničko putovanje. Veoma mi je žao, ali eto ... A biće mi posebno žao zbog tebe jer kad si me video u Bihaću i kad smo se pozdravili ti si za mene rekao "Ovaj čovek je neuništiv". Baš sam želeo da kad me opet vidiš u Široki opet čujem od tebe to i da se slatko nasmejemo. Neka, možda neki drugi put.
Nije mi jasno, koliko diskusije oko onog što lijepo piše u propozicijama. Traži se hrvatski jezički standard. Dakle, mogu egzonimi, ali hrvatski, a ne španjolski, srpski ili makedonski.
Убих се да нађем ту фамозну крижаљку са Ротердамом, али џабе. Може неко да помогне? ;-)
Draganček, 38. (kao i ovaj komentar :D)
Zdenko, sasvim si u pravu. Diskusija baš i nije bila nužna (što ne znači da je bila suvišna), no Tonči je postavio pitanje, pa sam napisao kojom sam se pretpostavkom rukovodio prihvatajući rad.
Stvari u križaljkama nisu uvek crno-bele i bar za diskusiju ima mesta (pada mi na pamet čuveno jezero Inari, za koje koristimo i švedski naziv Enare, jel da? To nije u skladu ni sa hrvatskim, ni sa bilo kojim drugim standardom osim švedskog, ali eto... koristi se). Međutim, ovaj slučaj je pokazao da i za diskusiju treba imati adekvatno društvo.
U svakom slučaju, dobro je što se Pero javio.
Хвала Ђомлињо.
Запазиx један "фаул" у крижаљци број 17, који се срећом да лако исправити. WAYNE VAN NIEKERK се у ствари зове WAYDE, но како је то N/D једнослов у водоравном смјеру, не треба овај фаул да се узима у обзир приликом гласовања. :D
E, to stvarno nisam primetio (atletika me toliko zanima da do ovog trenutka nisam ni znao ko je g. Niekerk). Pretpostavljam da je reč o lapsusu jer je taj autor generalno vrlo precizan.
I, Dragantche... ovo je internacionalno takmičenje, ne bi bilo loše da i u komentarima budemo na nivou internacionalizma (ako ne sadržinski, onda bar formalno), pa da ćirilicu ostavimo za popunjavanje državnih formulara i pisma Putinu (uz svest o tome da su obe prilike jednako glupe i jalove: ništa nećemo dobiti ni od države, ni od Putina).
Hehe, Mladene imam ja jedan poslat autobiografski rebus o Putinu i nadam se da ga je Slavko naštelovao za skorašnje objavljivanje.
A, kriješ da ideš u Široki:)
Da, tajili smo koliko smo mogli iz straha da gro učesnika ne odustane kad sazna da ću i ja biti tamo. :)
Tako je Zdenko, potpuno si u pravu i hvala ti što si ustvari potvrdio ono što sam celo vreme pisao u komentarima. Samo hrvatski standard - mogu hrvatsku egzonimi, a španjolski, srpski i makedonski ne. Čitava moja diskusija se temeljila na spoznaji koju sam dobio od Mladena da je Roterdam (sa jednim T) egzonim od originalnog Rotterdam (sa dva T). Ispade da to nije egzonim, jer egzonimi su pohrvaćeni nazivi za strane toponime, nastali zbog dodira kultura i jezika, a razlikuju se od izvornoga naziva zbog prilagodbe hrvatskome jeziku (tako piše na internetu) i navode se primeri kao: RIM, SOLUN, BUDIMPEŠTA, VELIKA BRITANIJA, FIRENCA itd. A svi ovi egzonimi su isti i na srpskom i makedonskom jeziku, jer se i na ovim jezicima nazivaju RIM, SOLUN, BUDIMPEŠTA, VELIKA BRITANIJA, FIRENCA itd, ali se pišu ćirilicom. Pa kad bi takmičenje bilo u Srbiji ili Makedoniji važili bi ti isti egzonimi kao srpski ili makedonski kao srpskimili makedonski jezički standardi. To je ono zbog čega je Mladen izgubio dva dana da mi dokaže da ne postoje ćirilični egzonimi, da zbog toga razumem srpski samo 25% (i da mu je žao što ne zna makedonski pa da mi prevede), pa je doveo pod sumnju čak i moju trezvenost, a ne shvata da je upravo on izgubio dva dana da sazna i shvati da su neki isti egzonimi u hrvatskom jeziku u upotrebi i u ćiriličnim jezicima. Prema svemu tome ispada da Roterdam nije egzonim za Rotterdam (kao ni Ilinois za Illinois), jer se isto naziva i u svojoj zemnji i izvan nje.
Ali sve ovo je irelevantno. Ja sam samo iskoristio njegovu izjavu da nije diskvalifikovao ukrštenicu koja nije sasvim prema hrvatskom jezičkom standardu jer je u njoj reč ROTERDAM (sa jednim T) i on dao komentar da je to učinio jer je to španjolski egzonim. To me nateralo DA POSTAVIM PITANJE ZA DISKUSIJU: da li možemo ubuduće biti fleksibilniji u pogledu etimologije po uzoru na taj Roterdam (ili Ilinois) i šta o tome misle drugi enigmatičari, jer će i meni, a i njima biti od koristi ako nešto možemo mimo tih standardnih i apsolutnih etimoloških pravila, ako se o nečemu konstruktivno dogovorimo. Umesto mišljenja u vezi toga što sam očekivao jer se niko o tome nije oglasio, diskusija je otišla u beskraj i završila se uvredom i najvećim svetskim čudom koje je Mladen načinio: meni, 70-gidšnjem čoveku koji sam svuda i svakome ko me zna, a naročito u enigmatskim krugovima primer najvećeg internacionalca i zbog toga sam omiljen svuda gde se pojavim, kalemi nacionalističke provokacije!!!!!
Ali, nema veze, ja neću koristiti čuveni aforizam: "Moja replika na tvoju repliku je, tebi dvaput!" Moje dostojanstvo se ničim ne može poljuljati, zna se ko sam ja.
I dalje stoji moje pitanje - možemo li i kako i koliko biti fleksibilniji u pogledu hrvatske etimologije, samo mi je ovo bitno. Bilo čije mišljenje, pa i Mladenovo, jer i on u zadnje vreme više stvara na hrvatskom jeziku mi je dobrodošlo, a verujem i mnogima drugima.
Nikola, mislim da je Pero bio dovoljno jasan.
Aman, gde se gasiš ti, Petkovski? Ne znam kako te ne mrzi da 16 puta pišeš jedno isto i da se svih 16 puta ponašaš kao da nisi u stanju da primiš ni jednu jedinu informaciju?! Ja sam se zaista u početku ponašao prema tebi kao da nemaš 70 godina, ali očito sam u krivu. Ponašaš se kao jedan tipičan, najtipičniji zadrti starac (pitaj g. Jovičića kako čovek u izvesnim godinama može ostati mentalno krepak, možda uspe nečemu da te nauči).
Prvo, ne razumeš šta je šira, a šta uža definicija (šire je opštije, uže konkretnije, tj. pod opštim pojmom egzonim se podrazumeva drugi naziv bilo kog toponima van matičnog jezika, a hrvatski egzonim je pohvaćeni toponim).
Drugo, nisi u stanju da napraviš razliku između ustaljenih sh egzonima Rim, Beč itd. i transkribovanih NEUSTALJENIH oblika, tj. onih koji se na ćirilici zovu prilagođeno (kao Ротердам), a na srpskoj latinici mogu da ostanu U ORIGINALU (pa čak i u ćirilici, kaže Pravopis, mogu da se koriste izvorna imena i toponimi!) Samim tim što srpski Pravopis dozvoljava korišćenje izvornih naziva za NEUSTALJENE oblike stranih toponima (da opet nacrtam: tu ne spadaju Beč, Rim, Atina itd.), npr. Roterdam ne može biti egzonim (u španskom se, da opet nacrtam, korisi isključivo oblik ROTERDAM, te se radi o španskom egzonimu).
I treće (to mi najviše ide na živce, i pitam se kome li si ti takav omiljen): u maniru najprostijih ljudi na planeti po potrebi se za tili čas prebacuješ iz uloge napadača u ulogu žrtve. Dakle, kad ostaneš bez argumenata vređaš, a kad dobiješ po njušci, žališ se da si uvređen (pa onda ide patetika: a ja, jadan, starac od 70 leta, internacionalac, svuda omiljen... bravo! Pa, jebote... ako nisi za boks, ne znam kog đavola ulaziš u ring; ako si odrtaveo, ako si nesposoban, slab, izlapeo ili tako nešto, stoj sa strane i gledaj, nemoj prvi da udaraš teškaša, pa da kukaš).
Ima i četvrto: nemoj slučajno da ti opet padne na pamet da mi vređaš inteligenciju (ni privatno, a kamoli javno) tako što ćeš da odapinješ (opet) prostačke nacionalističke strelice ("Srbine", "hemičaru", "ako smem da tvoj jezik nazovem srpski" itd.), pa da se posle kriješ iza svojih 70 godina. Idi bre, čoveče, u starački dom, u ludnicu ili ne znam gde pa se nadmudruj sa vršnjacima, valjda ćeš naći nekog ko je posenilio manje od tebe da ga ubediš da je trava plava, a nebo zeleno. Poslerdnji put te opominjem da me ostaviš na miru, jer (valjda je to poznato) mogu da budem još drskiji i neprijatniji nego u ovom komentaru.
Glasali:
2. Drafan Dragoljević
3. Boris Nazansky
Koliko vidim iz znatne udaljenosti (i sa odmora), ovdje je uzalud potrošeno mnoštvo energije na bespotrebna prepucavanja i neuvažavanja "oponenata". Pošto sam na odmoru, nemam vremena ni živaca sve ovo čitati i "presuđivati". Ipak, apelujem da se diskusija vrati suštini, a suština je žiriranje križaljki.
Ne brini, niti sam te vređao što sam te nazvao Srbinom, jer mi je bilo normalno da si to pošto si državljanin Srbije (nisam znao da je mrziš i da se izjašnjavaš kao mundijalista, a ko zna da li iko drugi to zna), a uostalom ako si pismen pročitaj da sam ti se za to izvinio (iako ne razumem zašto, niti sam imao zašto, ali mi bar kultuta tako nalaže), niti sam ti vređao jezik jer je to službeni jezik države u kojoj živiš, a eto vidiš i ja koristim taj jezik da bismo se bolje razumeli i ne mrzim ga uopšte niti negiram niti ponižavam , a ono "ako smem da tvoj jezik nazovem srpski" je bilo zato što kažeš da se ne deklarišeš kao Srbin i da te to vređa, pa sam pomislio da ne pominjem ni ime jezika, ako će te to takođe uvrediti (kad bi ti pisao na makedonskom, tek onda bi mogao da mi pišeš i kalemiš svašta), inteligenciju ti nisam ama baš uopšte pominjao, a ono "hemičaru" je tvoj izraz jer si se sam deklarisao kao takav po nacionalnosti(?), pošto nisam smeo da ti kažem Srbine. Vidiš, postoji velika razlika u civilizacijskim normama i nivoima između tebe i mene. Ja ne mogu nikako da siđem na tvoj nivo i da ti iznapričam sve onakve primitivne uvrede koje mi ti upućiješ bez da ti oko trepne i pokažeš bar malo poštovanja i respekta prema starijem čoveku od tebe (ludnica, izlapeo, starački dom, senilan, zadrti starac itd.). Ali opraštam ti ih, jer si suviše zelen za mene. Ipak sam ti zahvalan što sam od tebe naučio da ako mislim da imam posla sa visokoobrazovanim čovekom da on to zaista i jeste, bar kulturom. Retko se prevarim u nekoga, ali ovoga puta sam se zaista mnogo prevario. No, eto imam jednog poštivaoca manje od onih brojnih koji me istinski poštuju, ali taj jedan kao nijedan. Toliko vrediš. I nemoj da se čudiš što sam poštovan od mnogih kolega iz (ono što ti mrziš da pročitaš) bivše Juge, jer sam to istinski zaslušio. Potrudi se da i ti zaslužiš takvo poštovanje i ljubav. A ja sam i tebe poštovao kao i svakog drugog, jer sam video da si visokoelokventan i obrazovan čovek čitajući druge tvoje komentare i komentare na tvom blogu. Kažeš da 16 puta ponavljam isto. Pa tebi ni 1116 puta nije dovoljno da svoju sujetu spustiš na zemlju, ali to je tvoj problem nije moj.
U svakom slučaju drago mi je da smo se "upoznali" makar ovako preko pisanja, jer uživo se nismo upoznali, možda bi u drugačijim prilikama ovo bio daleko prijatniji razgovor i možda bi ti smogao snage da mi kažeš: "Da Nidžo, u pravu si" ali za to trebaš imati petlju. Ti je nemaš i ponašaš se onako kako i svaka kukavica: ko gubi ima prava da plače i da se ljuti. Ljuti se ti koliko hoćeš, moju čast prema tebi nisam ničim ukaljao. Shvatićeš jednog dana kad porasteš i setiš se ovih reči i pokajati se za najveći greh koji si mi učinio pripisavši mi nacionalističke strelice i provokacije.
Čika Nidžo te pozdravlja, jer čika Nidžo nije čovekomrzac. Mnogo još treba da naučiš u životu, pa seti me se ponekad kad ti bude gusto.
Trebalo je u startu pogledati sve pristgle radove i one koji ne zadovoljavaju kriterijume konkursa odbaciti. Ovako će radovi sa faulovima bespotrebno osvajati bodove, i čak možda visoka mesta (kao što reče Pero), a neće biti objavljeni. Šta je to, paradoks ili...
Doduše, učestvovao sam na prvom BZK i osvojio neka mesta, ali ne znam da li je šta objavljeno?
Sada sam mnogo mirniji i opušteniji, pošto je jedini rad koji sam sastavio zakasnio na BZK-2.
Lozničanin
Glasao Radoja Racanović
Moram nešto javno da zamolim Slavka.
Otkrio sam da je na mom blogu, ispod priče o pesmi "Tamo daleko" danas ostavljen jedan sumanut velikorpski komentar, a autor mi, između ostalog, poručuje da sam enigmatski smrad koji se*e po srpskoj kulturi.
E, sad... da je situacija redovna - obrisao bih budalaštinu i to bi bilo to (dešavalo se)... ALI, ja sam jedno 150 % siguran da to ima veze sa temom koju je ovde (bez opomene blogogazde) pokrenuo i paranoidno elaborirao samozvani internacionalac, čovekoljubac i gotivac Petkovski Nikola.
Situacija, dakle, nije redovna. U svojoj poslednjoj salati od reči, g. Petkovski je izneo niz sumanutih, gotovo umobolnih zaključaka na koje više nije imalo smisla odgavarati... no, samim tim što se nisam javio, neki slabiji intelekt je zaključio da su nonsensi koje je poluludi starac napisao u jednom dahu istiniti. Taj slabiji intelekt se potpisao kao Огњен.
Dakle, ja ne mrzim Srbiju (ni BiH, ni Sloveniju, ni Hrvatsku, ni Italiju, ni Ruandu, ni Bangladeš... ni bilo koju drugu zemlju). Pogotovo ne mrzim srpski jezik (upravo suprotno), a ako me nešto određuje po nacionalnosti - onda je to identifikacija sa maternjim jezikom (moj maternji jezik je srpskohrvatski, tako piše u knjižici iz osnovne škole). Treće, mene ne vređa to što me neko smatra Srbinom (kao što sam nekad negde već napisao, svi do askurđela su mi Srbi), ali me vređa kad se to potencira na neadakvatan način i u neadekvatnim prilikama (tj. kad nekome služi da me kategoriše, grupiše, etiketira iliti svede na poreklo).
Zato bih zamolio Bovana da opomene (privatno, javno, kako god) samozvanog internacionalca i da ubuduće (a može i unazad) briše sve paranoidne komentare tog tipa.
U velikoj si zabludi Mladene. Nikakav komentar nisam i niti ću pisati na tvom blogu, a čitao sam ga više puta, kao i manje-više sve ostale blogove vezane za enigmatiku i enigmatska zbivanja. Zadnje što sam čitao još poodavno na tvom blogu je bio napis pod naslovom "Letnji jav" objavljen 10.07.2016 godine i on još uvek stoji kao zadnji. Otvorio sam i nekoliko starijih postova unazad, ali su tamo samo ukrštenice. Nigde ne videh tu pesmu "Tamo daleko" niti nekakav potpis Ognjen. Ovo ti pišem da ne bi možda paranoidno pomislio da sam ja taj Ognjen. No ti kažeš da ti je ono što ti je neko nešto napisao U VEZI sa temom o kojoj smo polemisali ja i ti. Tu si nešto pobrkao. Ja i ti smo polemisali zadnjih nekoliko dana, a poslednji tekst na tvom blogu je 10.07.2016, dakle pre 2,5 meseca. Kad je objavljena ta pesma i komentar tog Ognjena? Mora da je znatno ranije, pa kako bi taj Ognjen mogao znati šta ćemo si ja i ti juče pisati, pa još odonda o tome komentarisati? Ne bulazni, molim te. Jesi li siguran da ranije nisi imao žučne prepiske sa nekim za koga uvek ponavljaš da nema ni gimnazije i nekih njegovih drugova?
Dakle, ono što si napisao malopre se UOPŠTE NE ODNOSI NA MENE I NEMA NIKAKVE VEZE SAMNOM. Nakon svega što si u gornjem komentaru napisao stobom sam zasvagda raskrstio i ne pokušavaj da mi kalemiš išta više ni sada ni ubuduće. Za mene ti više ne postojiš. A ako ti je ovo bio pokušaj provokacije da se svađas samnom i da me izazivaš jer ti dosad nisam uzvraćao uvrede (a ti si ih verovatno očekivao), ubuduće stavi ogledalo pred sobom i vređaj koliko hoćeš lik koji vidiš u ogledalu. Ja onakve reči koje meni upućuješ još nikad u životu nikome nisam uputio, jer jednostavno ne umem da ih smislim, a kamoli i izgovorim ili napišem makoliko ih neko zaslužio. Najuljudnije TE MOLIM, okani me se za sva vremena, nemoj mi ni ime pominjati, ni pomišlajti na mene, ni dovoditi u bilo kakav kontekst mene i moje ime. Samnom nemaš nikakvih problema.
Nisam imao nameru da se nakon svega uopšte javljam na ovaj post, ali na ovu tvoju provokaciju se ne može prećutati. Doveo si me u situaciju da se ni kriv ni dužan nizašta pravdam i to kome?
Ovime se izvinjavam svim čitaocima na ovom blogu što su morali pročitati ovaj moj odgovor na onaj gornji optužujući i uvredljiv komentar izvesnog, kako li se zvaće, Mladena Markovića čini mi se ili tako nešto.
http://enigmagika.blogspot.hr/2015/02/tamo-daleko-o-moja-margarit.html
Постави коментар