Mala sova (Glaucidium passerinum), poznata i po imenima vrapčarka ili mali ćuk pripada redu sova (Strigiformes), porodici pravih sova (Strigidae). Ona je najmanja vrsta sova u Evropi, malo veća od čvorka. Živi u srednjoj, severnoj Evropi i Sibiru. Naseljava tajge, četinarske šume ili mešovite šume sa dosta starog drveća i podrasta. Osnovna boja mekog perja male sove je braon-siva sa tamnobelim tačkicama. Na okrugloj glavi bez uškica ima velike žute oči i kljun. Noge su kratke, rep dug nekoliko cm. Ženka je malo veća od mužjaka, dužine 17 do 19 cm i teška 67 do 77 g, a mužjak je dug 15 do 17 cm i težak 50 do 65 g. Mala sova se gnezdi u napuštenim dupljama detlića. U aprilu ili maju ženka snese 3 do 7 jaja u razmaku od 2 dana, a inkubaciju započinje kada položi poslednje. Posle oko 28 dana se izležu ptići, dugi nekoliko cm, koji za nekoliko dana dobijaju crnkasto perje. Oni u gnezdu ostaju 5 nedelja, a osamostaljuju se sa oko 5 meseci starosti. Mala sova se najviše oglašava u sumrak i svitanje. Mužjak peva sa vrhova drveća i veoma hrabro brani svoju teritoriju. Leti slično kao i detlić i najčešće lovi u sumrak. Hrani se uglavnom glodarima pacovima, leminzima i miševima, ali i manjim pticama, gušterima, šišmišima, ribama i pčelama, a zimi i drugim sovama. U dupljama drveća, kutijama za gnežđenje pravi često zalihe hrane, koje mogu biti važne za preživljavanje u toku zime. Promenama u prirodnom staništu kao što su seča starih stabala, odumiranje šuma usled kiselih kiša, smanjenje broja detlića i povećanje broja šumskih sova, mala sova postaje ugrožena vrsta ptica. Smatra se da u Srbiji danas živi samo 5 do 10 parova malih sova. Zato se ona nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta ptica.
Slažem se sa rešenjem, a naročito lepog napisa Dejana. Ali ovde se može iskombinovati i još jedno rešenje. Pottiknut ovim napisom iz Vikipedije: "овас (lat. Avena) је род скривеносеменица која припада породици трава", ovde je teoretski moguće i rešenje: MALA VATRA.
3 коментара:
Mala sova!
Mala sova (Glaucidium passerinum), poznata i po imenima vrapčarka ili mali ćuk pripada redu sova (Strigiformes), porodici pravih sova (Strigidae). Ona je najmanja vrsta sova u Evropi, malo veća od čvorka. Živi u srednjoj, severnoj Evropi i Sibiru. Naseljava tajge, četinarske šume ili mešovite šume sa dosta starog drveća i podrasta.
Osnovna boja mekog perja male sove je braon-siva sa tamnobelim tačkicama. Na okrugloj glavi bez uškica ima velike žute oči i kljun. Noge su kratke, rep dug nekoliko cm. Ženka je malo veća od mužjaka, dužine 17 do 19 cm i teška 67 do 77 g, a mužjak je dug 15 do 17 cm i težak 50 do 65 g.
Mala sova se gnezdi u napuštenim dupljama detlića. U aprilu ili maju ženka snese 3 do 7 jaja u razmaku od 2 dana, a inkubaciju započinje kada položi poslednje. Posle oko 28 dana se izležu ptići, dugi nekoliko cm, koji za nekoliko dana dobijaju crnkasto perje. Oni u gnezdu ostaju 5 nedelja, a osamostaljuju se sa oko 5 meseci starosti.
Mala sova se najviše oglašava u sumrak i svitanje. Mužjak peva sa vrhova drveća i veoma hrabro brani svoju teritoriju. Leti slično kao i detlić i najčešće lovi u sumrak. Hrani se uglavnom glodarima pacovima, leminzima i miševima, ali i manjim pticama, gušterima, šišmišima, ribama i pčelama, a zimi i drugim sovama. U dupljama drveća, kutijama za gnežđenje pravi često zalihe hrane, koje mogu biti važne za preživljavanje u toku zime.
Promenama u prirodnom staništu kao što su seča starih stabala, odumiranje šuma usled kiselih kiša, smanjenje broja detlića i povećanje broja šumskih sova, mala sova postaje ugrožena vrsta ptica.
Smatra se da u Srbiji danas živi samo 5 do 10 parova malih sova. Zato se ona nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta ptica.
Slažem se sa rešenjem, a naročito lepog napisa Dejana. Ali ovde se može iskombinovati i još jedno rešenje. Pottiknut ovim napisom iz Vikipedije: "овас (lat. Avena) је род скривеносеменица која припада породици трава", ovde je teoretski moguće i rešenje: MALA VATRA.
Постави коментар