Po meni jako, jako dobar rebus. Lepo rešenje (naravno, ne po smislu, već po prirodnosti i tečnosti rešenja), logična i jednostavna postavka (s tim što bih na ilustraciji žilet ipak stavila u drvenu dršku) i onda jedno veliko ALI:
Pošto zbog trenutne situacije (opet) imam više slobodnog vremena nego što bi trebalo, imala sam luksuz da žiriranju posvetim nekoliko sati. To mi je pomoglo da ulovim neke nepravilnosti kod raznih rebusa koje bi mi inače verovatno promakle, a i da pročešljam postojeću bazu rebusa. Naime, u njoj postoji "Pero tuče Kiću (pero T u čekiću)", što znači da je više od polovine ovog rebusa već poznato. Zato sam mu namerno dala slabiju ocenu u prvom krugu, a u drugom ga u potpunosti ignorisala, da ne bi slučajno završio na prvom mestu i time izazvao (opravdana?) negodovanja.
Milosave, žao mi je što sam morala biti tako stroga, ali pri žiriranju se trudim da budem maksimalno pravedna i sprečim svađe koje veoma često prate ovakva takmičenja.
Za razliku od prošlogodišnjeg, žiriranje rebusa ove godine mi je bilo vrlo teško, čak bih mogao reći i mučno. Tome je donekle doprinio i način pripreme: dok su lani rebusi koji su dospjeli u finalni krug ilustrovani i takvi dostavljeni članovima žirija na ocjenjivanje, ove godine toga nije bilo. To je svakako žiriju otežalo posao, ali i povećalo mogućnost previda i neadekvatnog doživljaja autorove ideje.
Međutim, ključni problem je bio ne baš jaka i kvalitetna konkurencija uprkos činjenici da je u prethodnim fazama otpalo oko 200 radova. Većina rebusa situacije kojima sam dao početnu prednost, a kojih nije ni bio veliki broj, pokazala je niz slabosti. Neki u postavci, neki u rješenju, a neki u oboma. S druge strane, nije bilo ni mnogo sjajnih rebusa čitaljki. Na kraju sam pribjegao posebnom ocjenjivanju postavke i rješenja za svaki rebus te na osnovu zbira te dvije ocjene utvrdio konačni poredak. Sve je to trajalo prilično dugo, čak duže nego ocjenjivanje ukrštenica, zamorno i iscrpljujuće. Ipak sam na kraju bio zadovoljan jer mi se dobijeni poredak učinio prilično objektivan.
Na vrhu te moje liste, formirane na opisani način, upravo se našao ovaj rebus, značajno se izdvojivši ispred ostalih. Drugi je bio pobjednički rebus Nedjeljka Nedića (Džudi stado šiša), dok je drugoplasirana čitaljka Antuna Golubića (Šta lala kaže nakon ture) kod mene zauzela 4. mjesto. Čestitam svoj trojici!
Meni je svejedno jesu li zločesti Pero ili Žile, bitna je "žrtva" Kićo, odnosno ideja, a ideju ne možemo poloviti. Jednom viđeno nije nikad više originalno, što, naravno, ne znači da je ponavljanje plagiranje (to smo davno usvojili). Kao i u drugim enigmatski kategorijama ima i biće bezbroj primjera koji su siva zona, je li ista ideja, da li variranje ideja čini novu verziju originalom, je lki vrednija potpuno nova skromna ideja ili variurana dobra ideja i slično. Ovaj primjer mi je baš crnobijeli, ideja je ista, ova druga realizacija je malko bolja jer je autor našao riječ koja završava na T i izbjegao dodavanje slova T u ilustraciji.
Raditi takmičenje u sastavljanju rebusa na zadate elemente je rizična stvar, odustao sam na Uni vrlo brzo... Samo je jedna stvar teža od organizatorske uloge - žiriranje. Mislim da je Banetovo biranje najboljih rebusa logičnija stvar. Šteta što se ne povede diskusija o rezultatima, uvijek je to prilika da ponešto naučim(o).
Hajro, ideje ne mogu da se polove, ali ukupan broj slova može. :) O tome smo često raspravljalii i ja sam se držala toga. Ovde je ideja ista, a identično je i poslednjih 7 slova od ukupno 12. Imali smo već takve slučajeve prethodnih godina i uvek se digla buka da rebusi koji se svojom polovinom, ili čak i više od toga, postavkom i rešenjem podudaraju sa već postojećim rebusom, ne bi smeli uopšte da ulaze u konkurenciju. Svi su se ljutili na sudije što to nisu kontrolisale.
Ako govorimo samo o idejama, odmah da kažem da je gro ovogodišnjih ideja već poznato: kod šećera uvek neko šeće, kod džakuzija se redovno uzima džak, oni koji njuše stalno petljaju sa ženama, oni sa štalama, štakama i štapovima samo zapitkuju itd. To je bilo nemoguće izbeći, baš zbog samog zadatka, tako da to nikom nisam ni uzela za zlo.
Svetlana, hvala na podsjećanju na te dogovore. Ako nam nimalo lijeni i dokazano enigmatici posvećeni Radoja kaže da mu je žiriranje bilo mučno to bi trebalo biti dovoljna indikacija da nešto ozbiljno movdje nije u redu. Žirirao sam rebuse i znam taj osjećaj.
Ponavljanje ideje je ne samo neizbježno nego ponekad i vrijedno. Ako je stara ideja nečim oplemenjena njeno recikliranje je dobrodošlo i vrijedno, a ako je samo riječ o promjeni imena (kojih ionako ima previše u rebusima) rebus možda zaslužuje da bude objavljen na blogu (uz napomenu), a u ozbiljnom natjecanju ne bi trebao biti u konkurenciji. Šta ćemo ako imamo premalo prihvatljivih radova? Sjetiti se da kvantitet ne donosi kvalitet, da je rebus najdelikatnija i najkreativnija enigmatska vrsta i slaviti radove koji su dobacili do originalnosti. Dogovor sa brojem novih slova je elegantan izlaz da pojednostavimo sebi (izbjegnemo procjenjivanje je li stara ideja oplemenjena bitnim dodatkom) i udovoljimo željenoj masovnosti. Naš je problem što obaramo kriterije. Zašto to radimo - zato što volimo objavljivanja, velike brojeve priloga, učesnika, posjeta... Vjerujem da je interes enigmatike (time i svih nas u njoj) da održimo kriterije, prepoznamo, promoviramo i ohrabrujemo istinski vrijedne stvari. Enigmatika online i njeni akteri trebaju učiti od ozbiljnih izdanja. Činjenica da je online izdavaštvo besplatna i bezrizična zabava ne bi trebala rezultirati obaranjem kriterija. Online izdavaštvo ima prednosti u brzini, sveprisutnosti, mogućnosti instant komuniciranja... i te potencijale koristimo koliko i kako znamo i želimo. Žao mi je ako gnjavim, recikliram stare teme i argumente, ovo je moj pokušaj doprinosa, bolje ne znam. U Mauretaniju mi se ne ide, imaju oni dovoljno svojih magaraca.
8 коментара:
ŽILE TUČE KIĆU
Žile tuče Kiću(žilet u čekiću)
Po meni jako, jako dobar rebus. Lepo rešenje (naravno, ne po smislu, već po prirodnosti i tečnosti rešenja), logična i jednostavna postavka (s tim što bih na ilustraciji žilet ipak stavila u drvenu dršku) i onda jedno veliko ALI:
Pošto zbog trenutne situacije (opet) imam više slobodnog vremena nego što bi trebalo, imala sam luksuz da žiriranju posvetim nekoliko sati. To mi je pomoglo da ulovim neke nepravilnosti kod raznih rebusa koje bi mi inače verovatno promakle, a i da pročešljam postojeću bazu rebusa. Naime, u njoj postoji "Pero tuče Kiću (pero T u čekiću)", što znači da je više od polovine ovog rebusa već poznato. Zato sam mu namerno dala slabiju ocenu u prvom krugu, a u drugom ga u potpunosti ignorisala, da ne bi slučajno završio na prvom mestu i time izazvao (opravdana?) negodovanja.
Milosave, žao mi je što sam morala biti tako stroga, ali pri žiriranju se trudim da budem maksimalno pravedna i sprečim svađe koje veoma često prate ovakva takmičenja.
Varijacija na sličnu temu pojaviće se u 16.00. Taj rebus je stigao ranije od ovog, a autor je odlučio da ga ne prijavi u konkurenciju.
Za razliku od prošlogodišnjeg, žiriranje rebusa ove godine mi je bilo vrlo teško, čak bih mogao reći i mučno. Tome je donekle doprinio i način pripreme: dok su lani rebusi koji su dospjeli u finalni krug ilustrovani i takvi dostavljeni članovima žirija na ocjenjivanje, ove godine toga nije bilo. To je svakako žiriju otežalo posao, ali i povećalo mogućnost previda i neadekvatnog doživljaja autorove ideje.
Međutim, ključni problem je bio ne baš jaka i kvalitetna konkurencija uprkos činjenici da je u prethodnim fazama otpalo oko 200 radova. Većina rebusa situacije kojima sam dao početnu prednost, a kojih nije ni bio veliki broj, pokazala je niz slabosti. Neki u postavci, neki u rješenju, a neki u oboma. S druge strane, nije bilo ni mnogo sjajnih rebusa čitaljki. Na kraju sam pribjegao posebnom ocjenjivanju postavke i rješenja za svaki rebus te na osnovu zbira te dvije ocjene utvrdio konačni poredak. Sve je to trajalo prilično dugo, čak duže nego ocjenjivanje ukrštenica, zamorno i iscrpljujuće. Ipak sam na kraju bio zadovoljan jer mi se dobijeni poredak učinio prilično objektivan.
Na vrhu te moje liste, formirane na opisani način, upravo se našao ovaj rebus, značajno se izdvojivši ispred ostalih. Drugi je bio pobjednički rebus Nedjeljka Nedića (Džudi stado šiša), dok je drugoplasirana čitaljka Antuna Golubića (Šta lala kaže nakon ture) kod mene zauzela 4. mjesto. Čestitam svoj trojici!
Meni je svejedno jesu li zločesti Pero ili Žile, bitna je "žrtva" Kićo, odnosno ideja, a ideju ne možemo poloviti. Jednom viđeno nije nikad više originalno, što, naravno, ne znači da je ponavljanje plagiranje (to smo davno usvojili). Kao i u drugim enigmatski kategorijama ima i biće bezbroj primjera koji su siva zona, je li ista ideja, da li variranje ideja čini novu verziju originalom, je lki vrednija potpuno nova skromna ideja ili variurana dobra ideja i slično. Ovaj primjer mi je baš crnobijeli, ideja je ista, ova druga realizacija je malko bolja jer je autor našao riječ koja završava na T i izbjegao dodavanje slova T u ilustraciji.
Raditi takmičenje u sastavljanju rebusa na zadate elemente je rizična stvar, odustao sam na Uni vrlo brzo... Samo je jedna stvar teža od organizatorske uloge - žiriranje. Mislim da je Banetovo biranje najboljih rebusa logičnija stvar. Šteta što se ne povede diskusija o rezultatima, uvijek je to prilika da ponešto naučim(o).
Hajro, ideje ne mogu da se polove, ali ukupan broj slova može. :)
O tome smo često raspravljalii i ja sam se držala toga. Ovde je ideja ista, a identično je i poslednjih 7 slova od ukupno 12. Imali smo već takve slučajeve prethodnih godina i uvek se digla buka da rebusi koji se svojom polovinom, ili čak i više od toga, postavkom i rešenjem podudaraju sa već postojećim rebusom, ne bi smeli uopšte da ulaze u konkurenciju. Svi su se ljutili na sudije što to nisu kontrolisale.
Ako govorimo samo o idejama, odmah da kažem da je gro ovogodišnjih ideja već poznato: kod šećera uvek neko šeće, kod džakuzija se redovno uzima džak, oni koji njuše stalno petljaju sa ženama, oni sa štalama, štakama i štapovima samo zapitkuju itd. To je bilo nemoguće izbeći, baš zbog samog zadatka, tako da to nikom nisam ni uzela za zlo.
Poloviti il' ponoviti pitanje je sad!
Svetlana, hvala na podsjećanju na te dogovore. Ako nam nimalo lijeni i dokazano enigmatici posvećeni Radoja kaže da mu je žiriranje bilo mučno to bi trebalo biti dovoljna indikacija da nešto ozbiljno movdje nije u redu. Žirirao sam rebuse i znam taj osjećaj.
Ponavljanje ideje je ne samo neizbježno nego ponekad i vrijedno. Ako je stara ideja nečim oplemenjena njeno recikliranje je dobrodošlo i vrijedno, a ako je samo riječ o promjeni imena (kojih ionako ima previše u rebusima) rebus možda zaslužuje da bude objavljen na blogu (uz napomenu), a u ozbiljnom natjecanju ne bi trebao biti u konkurenciji. Šta ćemo ako imamo premalo prihvatljivih radova? Sjetiti se da kvantitet ne donosi kvalitet, da je rebus najdelikatnija i najkreativnija enigmatska vrsta i slaviti radove koji su dobacili do originalnosti. Dogovor sa brojem novih slova je elegantan izlaz da pojednostavimo sebi (izbjegnemo procjenjivanje je li stara ideja oplemenjena bitnim dodatkom) i udovoljimo željenoj masovnosti. Naš je problem što obaramo kriterije. Zašto to radimo - zato što volimo objavljivanja, velike brojeve priloga, učesnika, posjeta... Vjerujem da je interes enigmatike (time i svih nas u njoj) da održimo kriterije, prepoznamo, promoviramo i ohrabrujemo istinski vrijedne stvari. Enigmatika online i njeni akteri trebaju učiti od ozbiljnih izdanja. Činjenica da je online izdavaštvo besplatna i bezrizična zabava ne bi trebala rezultirati obaranjem kriterija. Online izdavaštvo ima prednosti u brzini, sveprisutnosti, mogućnosti instant komuniciranja... i te potencijale koristimo koliko i kako znamo i želimo. Žao mi je ako gnjavim, recikliram stare teme i argumente, ovo je moj pokušaj doprinosa, bolje ne znam. U Mauretaniju mi se ne ide, imaju oni dovoljno svojih magaraca.
Постави коментар