E, ovo je sastav koji sam prepoznao. A prepoznao bi ga svako ko zna da Milunović pravi ove beline sa 3 tematska pojma uvek na isti način. To je njegov zanat, nema on ni raspon, ni invenciju, niti je sposoban da iznenadi... ali bez obzira na to što sam bio siguran čiji je rad, nisam ocenio autora, nego sastav (a da sam hteo da igram onako kako neki maliciozni seljaci iz Jelašnice tvrde, mogao sam da ga ignorišem, imao sam pravo na to).
Ovo je bio moj komentar uz ocenu 6 (što je je 4/5. mesto u prvoj fazi): Ambiciozna belina sa 3 tematska pojma, nusprodukt: loši ćoškovi. Uz to, nemaštovito sklopljen gornji deo (da je bolje dovršeno, moglo bi 7).
Zanatski, tu malo toga valja, kao i u većini drugih ukrštenica: dezorganizovana mreža, sve podređeno belini, sa ovim groznim bočnim crnim poljima, dvoslovima i skraćenicom LŠV... a uz to gornji deo dovršen kao od bede, sa troslovnom skraćenicom na mestu prvog pojma (o, ne... to je zapravo poznati nemački kompozitor, Franc :P), sa Atikonakom i Bratisavom. Ali... već sam objasnio da sam zanatstvo stavio na poslednje mesto, i smatrao sam da je fer da nagradim pristojnu kombinaciju 6 x 6 sa 3 tematska pojma, tim pre što takvih pokušaja nije bilo više od 2/40. Neću da sitničarim, da kudim broj množina, broj glagola, pridev ČILA, da brojim crna polja itd... to može da uradi i neko drugi.
Čestitka pobjednicima u svim kategorijama,a moram reći da mi se više dopada ova drugoplasirana Milunovićeva križaljka/ukrštenica jer smatram da nije nimalo lako uklopiti sva tri tematska pojma u jednu jako dobru bjelinu.RankoN
Tipičan rad gdje je bjelina motiv i cilj, nimalo lak pogotovo u malenom liku, ovdje još obogaćen tematskim pojmovima. Tako gledajući rad zaslužuje pohvale jer je cilj uspješno ostvaren. Koja je cijena plaćena, jer je morala biti plaćena, samo teoretski je moguće bez tih žrtava... lako je vidjeti. Ako su u drugim sličnim radovima žrtve još veće onda ovaj rad zaslužuje drugo mjesto, vjerujem da je to žiri dobro procijenio. Ako smo se navikli na te cijene i gotovo da ih i ne vidimo to je neka druga tema, one su tu, žiri i svi drugi koji žele biti objektivni prepoznaće ih. Ne vidjeti da su oko bjelina redovno zidovi crnih polja, opskurne kratice, u bjelini počesto nategnute sintagme i slični "tanita tikaram" pojmovi, da je cjelina vizualno i sadržajno neizbalansirana, ostatak mreže je najčešće tek puko dovršavanje... znači gledati samo u bjelinu što bi bilo u redu ako je natjecanje i žiriranje obavljeno pod naslovom koji govori o bjelini, a ne ukrštenici.
Na generalno pitanje je li nešto vrijedno zato što je teško za uraditi možda se može potvrdno odgovoriti kod dizanja utega ili penjanja na El Capitan, ali u kreativnom radu se stvari "mjere" drugačije. Vrijednost, generalno, dolazi od ljepote i dubine (i puno sličnih epiteta), dakle ne mjeri se težinom utega ni štopericom... Ovo što radimo jeste kreativni rad (pominjanje umjetnosti je malo zalijetanje), čak i kad je rutinsko štancanje tezgi,... to uključuje i opise, uređivanje, grafičku pripremu..., ali i kritiku. Hoće li to neko uraditi bez muke ili će se napatiti ne utiče na vrednovanje, gleda se rezultat i ništa drugo. Iza nekih kreacija (recimo humor) koje izgledaju kao rezultat savršene opuštenosti i lakoće, često stoji težak rad.
Ovdje mi se nametnu još jedna tema - sintagme u množini. ŠTEDNI ULOZI zvuče i izgledaju lijepo, ne znam da li su žiriju zapeli za oko. Mislim da ZEMLJANI RADOVI mogu samo u množini, a SIZIFOV POSAO samo u jednini. Može li RAČUNI BEZ KRČMARA, ĆORAVI POSLOVI? Kako smo krenuli bojim se da će moći sve što nam rješava kombinaciju. ŠTEDNI ULOZI su, po mom mišljenju, značajna slabost ovog rada. Ta je množina, naravno, savršeno ispravna i logična, no vjerujem da su sintagme u množini prihvatljive samo ako im je ta množina bitni i logični dio, kao kod ZEMLJANI RADOVI. Formalna ispravnost ne znači automatski prihvatljivost u našem kontekstu. Nekakva ustaljena pravila i praksa postoje, postoje i neka razilaženja... bilo bi dobro da svako natjecanje/takmičenje u najavi ima koliko-toliko precizirane kriterije.
Križanje svih triju tematskih pojmova u bjelini 6 x 6 za posljedicu je imalo dva dvoslova na nemogućim mjestima, teže odgonetke, kraticu LŠG ... Po meni je ova križaljka previsoko na ljestvici.
Ovaj se rad izdvaja od ostalih po bjelini 6x6 smještenoj centralno uz donji obod lika i u nju inkorporina sva tri tematska pojma, a što je autor uspio ne narušivši mnogo estetiku lika i postigavši zavidnu, među najvećim, prosječnu dužinu riječi (5,35).
Ovako je svoju odluku da u finalu ovoj ukrštenici da 4 boda u finalu obrazložio Radoja Racanović
Zaključak, u svakom slučaju Zoran Milunović bi imao najbolju ukrštenicu, samo je pitanje da li je to ona sa oznakom 20 ili ova sa oznakom 21. Za čestitku!
Nije ti matematika baš jaka strana, Slavko. Da su glasovi Nebojše Dragomirovića stigli na vrijeme, pobjednička ukrštenica bi imala 64, a ova 57 poena. I ništa se ne bi promijenilo na vrhu tabele.
Kad se pročita moje obrazloženje, ovako izdvojeno od ostalih (kako si ga gore prepisao), zvuči vrlo pohvalno za rad kome sam dao skromna 4 poena. Podsjeti me to na onu narodnu mudrost kako je bolje biti prvi na selu nego zadnji u gradu. Hoću reći, ovaj rad je pripadao preovlađujućoj grupi ukrštenica sa bjelinom i u poređenju sa svima njima (kod mene) nije prošao baš sjajno. Bilo je ipak u toj grupi dosta radova sa jednako dobrim i boljim referencama od ovog.
Banke se bave svojom djelatnošću i njihov natpis je savršeno primjeren odraz te činjenice. Mi se bavimo sintagmama u križaljkama, na neki način jezikom. HJP ima ŠTEDNI ULOG i ZEMLJANI RADOVI, vjerujem zato što je jednina pravilo, a oblik u množini se prihvata, odnosno navodi kao fraza, samo ako mu upravo taj oblik daje "kvalitet" fraze ili je u životu prisutan jedino u množini. Nije pitanje može li sintagma imati množinu nego koje uvjete treba ispuniti grupa riječi da bi kao cjelina bila prihvatljiva u križaljci. Primjera je bezbroj, mnogi će biti u sivoj zoni, uvijek će biti razlika u mišljenjima, no neka pravila bismo mogli formulirati. Neke sintagme zvuče bolje u množini (kao ŠTEDNI ULOZI), neke lošije (kao SIZIFOVI POSLOVI). Kako će autori znati šta je prihvatljivo a šta ne? Jezik i pravila o jeziku vrlo često idu za životom, valja cijeniti utabane staze... na nama je da nađemo mjeru za naše potrebe. Meni se čini logičnijim slijediti logiku jezikoslovaca nego primjere iz života koji su rezultat okolnosti i potreba. Jednako mi se čini da je fer dati autorima do znanja šta je neprihvatljivo, a šta je samo mana. Svako mišljenje je validno, uredničko ima najviše utjecaja, natjecanja su prilika za diskusiju.
Ja nemam nikakvu primedbu za štedne uloge, niti nalazim ijedan razlog da se diskutuje o takvoj sintagmi. I jednina, i množina su u tom slučaju ok (to nije u rangu sa frazama poput Prokrustova postelja, niti sa javnim i sličnim radovima).
Uzgred, slažem se sa Rankom: nije lako uklopiti sva 3 pojma u dobru belinu (mada je diskutabilno kakva je ova, s obzirom da je izazvala totalno rasulo mreže... ja držim da je samo pristojna). Zato sam rekreativno napravio jednu, baš da vidim šta se tu može izvući. Doduše, nisam sastavljao za takmičenje, pa sam bio malo slobodniji u izboru pojmova (prazne puške em nisu zabeležene na HJP - u, em su u množini, avaj... da li to uopšte postoji kao pojam sa prenesenim značenjem?! :P), ali svakako sam probao da bolje organizujem mrežu i da malo ambicioznije odradim sporedne delove (tako ću odsad da radim: kad god imam vremena i volje, lepo ću da pokažem kako treba nešto napraviti umesto što pišem kritike od milion karaktera; prelazim na pokaznu kritiku :P). :)
Хајро ме је у свом првом коментару индиректно поменуо, помало иронично, помињући уметност у креирању укрштеница и штанцовање истих. Кад је било речи о употреби нефреквентних слова ја сам се тако изразио. Не замерам му, он свакако има право на свој приступ енигматском стваралаштву. Ја имам другачији и то је у реду. Мало је познато да се ја из хобија бавим и сликарством, једноставно имам уметничку црту и све што радим ја тако посматрам, без обзира да ли градим кућу или састављам укрштеницу, или било шта друго. Укрштенице нису математика па је не користим у енигматици, иако је она део моје струке. Тако ће остати увек.
Pomenuh riječ zalijetanje u kontekstu enigmatika umjetnost ili ne, misleći na to kako svi mi enigmatski zanesenjaci (kao i svi drugi kreativci) imamo razumljivu tendenciju da vrlo visoko cijenimo naš rad. Nije bilo namjere da budem ironičan, generalno, a još manje prema bilo kome konkretno, žao mi je ako je tako doživljeno. Da li će se neko osjetiti indirektno pomenut zaista ne mogu predvidjeti ni uticati na to, normalno je ako pišem o bjelinama da će se neki autori ili urednici prepoznati kao strana koja ima drugačije mišljenje. Ništa pojedinačno, ništa osobno, govorimo o enigmatici, pokušavamo unaprijediti stvari. Nekad se komentar odnosi na konkretnu stvar i konkretnu osobu i tada ću, opet govoreći o enigmatici a ne osobi, napisati direktno sa imenom – sjećam se da sam na istu temu o umjetnosti napisao kako mi se ne čini spojivim Nedjeljkov naslov bloga (Enigmatika deseta umjetnost) i njegova praksa vrednovanja zasnovana značajnim dijelom na brojanju. Ponekad se ne slažemo, sve u najboljem redu, ništa osobno, nema ljutnje, idemo dalje. Tema umjetnosti je složena, mnogo puta sam bio oduševljen kreativnošću i neponovoljivošću nekih enigmatskih djela, jednako je i sa nekim drugim aktivnostima… Šta je potrebno da se pojedinačni akt, a šta za ukupnost, nazove umjetnošću?
Poštovani kolega Rosić, nudim izvinjenje, nadam se da ovakvi mali nesporazumi neće obeshrabriti nikog da nastavimo komentirati na dobro enigmatike.
Колега Хајро, уопште се нисам наљутио јер имаш право на свој став. Моје схватање енигматике је другачије и то је у реду. Посматрајући укрштенице које су заузеле 2. и3. место не могу а да се не запитам на којем језику су састављене, толико страних, па још и монотоних појмова и по неко зрно из нашег дивног језика. У првонаграђеној реч БИВОЛ? Да ли би у Хрватској прихватили БИВО, или би је одбацили? Мислим, ово друго. Када се организује такмичење у састављању, морају бити јасни критеријуми којих ће се држати сви чланови жирија. Нисам мислио да коментаришем радове, али кад сам већ започео морам рећи да је наша енигматика девалвирала. Данас, у време изокренутих вредности, ни наше стваралаштво није остало имуно, нажалост.
Vrhunskim umetnikom je sebe smatrao i Neron, i generalno treba dozvoliti svima da sebe vide i zovu po osećaju, a ne po objektivnom učinku. Meni, recimo, nije bliska nekakva patriotsko-paranoična "umetnost", tako da ni o "umetnosti ukrštanja" ne razmišljam na taj način. Ja, doduše, nisam matematičar da bih u svakoj pojedinačnoj situaciji računao koliko je naš jezik naš, a koliko tuđ, pa ga zato posmatram kao celinu i prosto neću da diskriminišem reči po poreklu ako su sve one ravnopravni elementi tog istog jezičkog fonda. Za nekoga su neke reči bolje od drugih zato što se koriste u njegovom selu, za nekoga su pak bolje neke duge jer ih je čuo u drugom selu, neko pojam "strane reči" shvata bukvalno, valjda zato što je matematički ograničen kao balkon, neko ih etimološki posmatra da su mu slovenske vrednije od neslovenskih itd. Ima nas svakakvih, zaista.
No, izvesno je da je za bavljenje rečima potrebno mnogo više znanja i daleko veća širina nego što imaju neki "lokalni umetnici ukrštanja". Kad je neko ograničen, on je i ograničen i kao sastavljač ukrštenica, a kao umetnik sigurno ima mali domet, tu dileme nema, jer umetnost ne trpi rigidnost. To je kao kad baba koja je celog života tkala ćilime i stvarala šare na bazi folklornih motiva proceni da je npr. neka slika Vladimira Veličkovića primer obezvređenja (da ne kažem devalvacije, strana je to reč :P) umetnosti.
Pročitao sam jedan komentar pun smešnih kontradikcija (na nivou babe koja tka ćilime), nije bitno koji, pa se pitam kako li je moguće sastaviti žiri koji će imati jasne, fiksne i pride zajedničke kriterijume za ocenjivanje umetnosti? To je školski primer apsurda, jer se takva stvar jedino može realizovati diktiranjem, nameštanjem ili režiranjem.
17 коментара:
E, ovo je sastav koji sam prepoznao. A prepoznao bi ga svako ko zna da Milunović pravi ove beline sa 3 tematska pojma uvek na isti način. To je njegov zanat, nema on ni raspon, ni invenciju, niti je sposoban da iznenadi... ali bez obzira na to što sam bio siguran čiji je rad, nisam ocenio autora, nego sastav (a da sam hteo da igram onako kako neki maliciozni seljaci iz Jelašnice tvrde, mogao sam da ga ignorišem, imao sam pravo na to).
Ovo je bio moj komentar uz ocenu 6 (što je je 4/5. mesto u prvoj fazi): Ambiciozna belina sa 3 tematska pojma, nusprodukt: loši ćoškovi. Uz to, nemaštovito sklopljen gornji deo (da je bolje dovršeno, moglo bi 7).
Zanatski, tu malo toga valja, kao i u većini drugih ukrštenica: dezorganizovana mreža, sve podređeno belini, sa ovim groznim bočnim crnim poljima, dvoslovima i skraćenicom LŠV... a uz to gornji deo dovršen kao od bede, sa troslovnom skraćenicom na mestu prvog pojma (o, ne... to je zapravo poznati nemački kompozitor, Franc :P), sa Atikonakom i Bratisavom. Ali... već sam objasnio da sam zanatstvo stavio na poslednje mesto, i smatrao sam da je fer da nagradim pristojnu kombinaciju 6 x 6 sa 3 tematska pojma, tim pre što takvih pokušaja nije bilo više od 2/40. Neću da sitničarim, da kudim broj množina, broj glagola, pridev ČILA, da brojim crna polja itd... to može da uradi i neko drugi.
Čestitka pobjednicima u svim kategorijama,a moram reći da mi se više dopada ova drugoplasirana Milunovićeva križaljka/ukrštenica jer smatram da nije nimalo lako uklopiti sva tri tematska pojma u jednu jako dobru bjelinu.RankoN
Tipičan rad gdje je bjelina motiv i cilj, nimalo lak pogotovo u malenom liku, ovdje još obogaćen tematskim pojmovima. Tako gledajući rad zaslužuje pohvale jer je cilj uspješno ostvaren. Koja je cijena plaćena, jer je morala biti plaćena, samo teoretski je moguće bez tih žrtava... lako je vidjeti. Ako su u drugim sličnim radovima žrtve još veće onda ovaj rad zaslužuje drugo mjesto, vjerujem da je to žiri dobro procijenio. Ako smo se navikli na te cijene i gotovo da ih i ne vidimo to je neka druga tema, one su tu, žiri i svi drugi koji žele biti objektivni prepoznaće ih. Ne vidjeti da su oko bjelina redovno zidovi crnih polja, opskurne kratice, u bjelini počesto nategnute sintagme i slični "tanita tikaram" pojmovi, da je cjelina vizualno i sadržajno neizbalansirana, ostatak mreže je najčešće tek puko dovršavanje... znači gledati samo u bjelinu što bi bilo u redu ako je natjecanje i žiriranje obavljeno pod naslovom koji govori o bjelini, a ne ukrštenici.
Na generalno pitanje je li nešto vrijedno zato što je teško za uraditi možda se može potvrdno odgovoriti kod dizanja utega ili penjanja na El Capitan, ali u kreativnom radu se stvari "mjere" drugačije. Vrijednost, generalno, dolazi od ljepote i dubine (i puno sličnih epiteta), dakle ne mjeri se težinom utega ni štopericom... Ovo što radimo jeste kreativni rad (pominjanje umjetnosti je malo zalijetanje), čak i kad je rutinsko štancanje tezgi,... to uključuje i opise, uređivanje, grafičku pripremu..., ali i kritiku. Hoće li to neko uraditi bez muke ili će se napatiti ne utiče na vrednovanje, gleda se rezultat i ništa drugo. Iza nekih kreacija (recimo humor) koje izgledaju kao rezultat savršene opuštenosti i lakoće, često stoji težak rad.
Ovdje mi se nametnu još jedna tema - sintagme u množini. ŠTEDNI ULOZI zvuče i izgledaju lijepo, ne znam da li su žiriju zapeli za oko. Mislim da ZEMLJANI RADOVI mogu samo u množini, a SIZIFOV POSAO samo u jednini. Može li RAČUNI BEZ KRČMARA, ĆORAVI POSLOVI? Kako smo krenuli bojim se da će moći sve što nam rješava kombinaciju. ŠTEDNI ULOZI su, po mom mišljenju, značajna slabost ovog rada. Ta je množina, naravno, savršeno ispravna i logična, no vjerujem da su sintagme u množini prihvatljive samo ako im je ta množina bitni i logični dio, kao kod ZEMLJANI RADOVI. Formalna ispravnost ne znači automatski prihvatljivost u našem kontekstu. Nekakva ustaljena pravila i praksa postoje, postoje i neka razilaženja... bilo bi dobro da svako natjecanje/takmičenje u najavi ima koliko-toliko precizirane kriterije.
Križanje svih triju tematskih pojmova u bjelini 6 x 6 za posljedicu je imalo dva dvoslova na nemogućim mjestima, teže odgonetke, kraticu LŠG ... Po meni je ova križaljka previsoko na ljestvici.
U svim bankama se upotrebljava upravo sintagma ŠTEDNI ULOZI, dakle u množini, nigde i nikad se ne upotrebljava sintagma ŠTEDNI ULOG u jednini.
ŽJ
Broj 21= 8 (lijepa bjelina, malo lošiji dio iznad nje)
Ovo je napisao Nebojša Dragomirović u prvoj fazi širiranja.
Ovaj se rad izdvaja od ostalih po bjelini 6x6 smještenoj centralno uz donji obod lika i u nju inkorporina sva tri tematska pojma, a što je autor uspio ne narušivši mnogo estetiku lika i postigavši zavidnu, među najvećim, prosječnu dužinu riječi (5,35).
Ovako je svoju odluku da u finalu ovoj ukrštenici da 4 boda u finalu obrazložio Radoja Racanović
Ukrštenica je u prvoj fazi žiriranja dobila 6, 7, 7 i 8 bodova, a u finalu još 4, 7, i 10.
Ukrštenica bi imala dodatnih 8 bodova da su glasovi Nebojše Dragomirovića stigli na vrijeme.
Zaključak, u svakom slučaju Zoran Milunović bi imao najbolju ukrštenicu, samo je pitanje da li je to ona sa oznakom 20 ili ova sa oznakom 21. Za čestitku!
Nije ti matematika baš jaka strana, Slavko. Da su glasovi Nebojše Dragomirovića stigli na vrijeme, pobjednička ukrštenica bi imala 64, a ova 57 poena. I ništa se ne bi promijenilo na vrhu tabele.
Kad se pročita moje obrazloženje, ovako izdvojeno od ostalih (kako si ga gore prepisao), zvuči vrlo pohvalno za rad kome sam dao skromna 4 poena. Podsjeti me to na onu narodnu mudrost kako je bolje biti prvi na selu nego zadnji u gradu. Hoću reći, ovaj rad je pripadao preovlađujućoj grupi ukrštenica sa bjelinom i u poređenju sa svima njima (kod mene) nije prošao baš sjajno. Bilo je ipak u toj grupi dosta radova sa jednako dobrim i boljim referencama od ovog.
Banke se bave svojom djelatnošću i njihov natpis je savršeno primjeren odraz te činjenice. Mi se bavimo sintagmama u križaljkama, na neki način jezikom. HJP ima ŠTEDNI ULOG i ZEMLJANI RADOVI, vjerujem zato što je jednina pravilo, a oblik u množini se prihvata, odnosno navodi kao fraza, samo ako mu upravo taj oblik daje "kvalitet" fraze ili je u životu prisutan jedino u množini. Nije pitanje može li sintagma imati množinu nego koje uvjete treba ispuniti grupa riječi da bi kao cjelina bila prihvatljiva u križaljci. Primjera je bezbroj, mnogi će biti u sivoj zoni, uvijek će biti razlika u mišljenjima, no neka pravila bismo mogli formulirati. Neke sintagme zvuče bolje u množini (kao ŠTEDNI ULOZI), neke lošije (kao SIZIFOVI POSLOVI). Kako će autori znati šta je prihvatljivo a šta ne? Jezik i pravila o jeziku vrlo često idu za životom, valja cijeniti utabane staze... na nama je da nađemo mjeru za naše potrebe. Meni se čini logičnijim slijediti logiku jezikoslovaca nego primjere iz života koji su rezultat okolnosti i potreba. Jednako mi se čini da je fer dati autorima do znanja šta je neprihvatljivo, a šta je samo mana. Svako mišljenje je validno, uredničko ima najviše utjecaja, natjecanja su prilika za diskusiju.
Ja nemam nikakvu primedbu za štedne uloge, niti nalazim ijedan razlog da se diskutuje o takvoj sintagmi. I jednina, i množina su u tom slučaju ok (to nije u rangu sa frazama poput Prokrustova postelja, niti sa javnim i sličnim radovima).
Uzgred, slažem se sa Rankom: nije lako uklopiti sva 3 pojma u dobru belinu (mada je diskutabilno kakva je ova, s obzirom da je izazvala totalno rasulo mreže... ja držim da je samo pristojna). Zato sam rekreativno napravio jednu, baš da vidim šta se tu može izvući. Doduše, nisam sastavljao za takmičenje, pa sam bio malo slobodniji u izboru pojmova (prazne puške em nisu zabeležene na HJP - u, em su u množini, avaj... da li to uopšte postoji kao pojam sa prenesenim značenjem?! :P), ali svakako sam probao da bolje organizujem mrežu i da malo ambicioznije odradim sporedne delove (tako ću odsad da radim: kad god imam vremena i volje, lepo ću da pokažem kako treba nešto napraviti umesto što pišem kritike od milion karaktera; prelazim na pokaznu kritiku :P). :)
https://i.ibb.co/RBpMsbB/MM.png
Хајро ме је у свом првом коментару индиректно поменуо, помало иронично, помињући уметност у креирању укрштеница и штанцовање истих. Кад је било речи о употреби нефреквентних слова ја сам се тако изразио. Не замерам му, он свакако има право на свој приступ енигматском стваралаштву. Ја имам другачији и то је у реду. Мало је познато да се ја из хобија бавим и сликарством, једноставно имам уметничку црту и све што радим ја тако посматрам, без обзира да ли градим кућу или састављам укрштеницу, или било шта друго. Укрштенице нису математика
па је не користим у енигматици, иако је она део моје струке. Тако ће остати увек.
Pomenuh riječ zalijetanje u kontekstu enigmatika umjetnost ili ne, misleći na to kako svi mi enigmatski zanesenjaci (kao i svi drugi kreativci) imamo razumljivu tendenciju da vrlo visoko cijenimo naš rad. Nije bilo namjere da budem ironičan, generalno, a još manje prema bilo kome konkretno, žao mi je ako je tako doživljeno. Da li će se neko osjetiti indirektno pomenut zaista ne mogu predvidjeti ni uticati na to, normalno je ako pišem o bjelinama da će se neki autori ili urednici prepoznati kao strana koja ima drugačije mišljenje. Ništa pojedinačno, ništa osobno, govorimo o enigmatici, pokušavamo unaprijediti stvari. Nekad se komentar odnosi na konkretnu stvar i konkretnu osobu i tada ću, opet govoreći o enigmatici a ne osobi, napisati direktno sa imenom – sjećam se da sam na istu temu o umjetnosti napisao kako mi se ne čini spojivim Nedjeljkov naslov bloga (Enigmatika deseta umjetnost) i njegova praksa vrednovanja zasnovana značajnim dijelom na brojanju. Ponekad se ne slažemo, sve u najboljem redu, ništa osobno, nema ljutnje, idemo dalje. Tema umjetnosti je složena, mnogo puta sam bio oduševljen kreativnošću i neponovoljivošću nekih enigmatskih djela, jednako je i sa nekim drugim aktivnostima… Šta je potrebno da se pojedinačni akt, a šta za ukupnost, nazove umjetnošću?
Poštovani kolega Rosić, nudim izvinjenje, nadam se da ovakvi mali nesporazumi neće obeshrabriti nikog da nastavimo komentirati na dobro enigmatike.
Колега Хајро, уопште се нисам наљутио јер имаш право на свој став. Моје схватање енигматике је другачије и то је у реду. Посматрајући укрштенице које су заузеле 2. и3. место не могу а да се не запитам на којем језику су састављене, толико страних, па још и монотоних појмова и по неко зрно из нашег дивног језика. У првонаграђеној реч БИВОЛ? Да ли би у Хрватској прихватили БИВО, или би је одбацили? Мислим, ово друго. Када се организује такмичење у састављању, морају бити јасни критеријуми којих ће се држати сви чланови жирија. Нисам мислио да коментаришем радове, али кад сам већ започео морам рећи да је наша енигматика девалвирала. Данас, у време изокренутих вредности, ни наше стваралаштво није остало имуно, нажалост.
Vrhunskim umetnikom je sebe smatrao i Neron, i generalno treba dozvoliti svima da sebe vide i zovu po osećaju, a ne po objektivnom učinku. Meni, recimo, nije bliska nekakva patriotsko-paranoična "umetnost", tako da ni o "umetnosti ukrštanja" ne razmišljam na taj način. Ja, doduše, nisam matematičar da bih u svakoj pojedinačnoj situaciji računao koliko je naš jezik naš, a koliko tuđ, pa ga zato posmatram kao celinu i prosto neću da diskriminišem reči po poreklu ako su sve one ravnopravni elementi tog istog jezičkog fonda. Za nekoga su neke reči bolje od drugih zato što se koriste u njegovom selu, za nekoga su pak bolje neke duge jer ih je čuo u drugom selu, neko pojam "strane reči" shvata bukvalno, valjda zato što je matematički ograničen kao balkon, neko ih etimološki posmatra da su mu slovenske vrednije od neslovenskih itd. Ima nas svakakvih, zaista.
No, izvesno je da je za bavljenje rečima potrebno mnogo više znanja i daleko veća širina nego što imaju neki "lokalni umetnici ukrštanja". Kad je neko ograničen, on je i ograničen i kao sastavljač ukrštenica, a kao umetnik sigurno ima mali domet, tu dileme nema, jer umetnost ne trpi rigidnost. To je kao kad baba koja je celog života tkala ćilime i stvarala šare na bazi folklornih motiva proceni da je npr. neka slika Vladimira Veličkovića primer obezvređenja (da ne kažem devalvacije, strana je to reč :P) umetnosti.
Pročitao sam jedan komentar pun smešnih kontradikcija (na nivou babe koja tka ćilime), nije bitno koji, pa se pitam kako li je moguće sastaviti žiri koji će imati jasne, fiksne i pride zajedničke kriterijume za ocenjivanje umetnosti? To je školski primer apsurda, jer se takva stvar jedino može realizovati diktiranjem, nameštanjem ili režiranjem.
Постави коментар