ŽUGIĆEVA PESMA

Piše: Stanko Žugić

Možda i ova pesma spada u našu branšu.

Oni koji prate našu poetiku mogli bi prepoznati autore pesama pod znacima navoda , a koje ja nisam pomenuo.

Pesma je objavljena u „Časopisu za književnost, Književne zajednice Jugoslavije“, pod naslovom „Umno“

CTAHKO ЖУГИЋ, Београд

СРПСКО ПОЕТСКО СТАБЛО

„Рече ми један чо'ек"

Да je доле ,.На Газиместану"

У неки давни век, српско,

Поетско стабло пустило грану.

To беше „У позну јесен",

„Обична песма" поче да тече

„Госпођици у спомен"

У дивно „Претпразничко вече".

Временом стабло рашири грање

Процвета сваки пупољак

И тада наста„Прво певање"

За дивни „Ћачки растанак".

„Један малени цвет" се сија,

Ту су „Симонида" и „Јефимија"

Ту је Ћурина „Мила"

И бела „Зимска идила".

Добрица срочи „Пољубац"

Душко „Кад je пао мрак"

Његош дарова „Горски вијенац"

A Антић „Плави чуперак"

Док „Тече река крива Дрина"

И док у хладу залива „Емина"

Живеће песма „Moja отаџбина"

И Илићева „Домовина".

„Пркосна песма" из прикрајка

Поруку шаље „0 класје моје"

Да се не понови „Крвава бајка"

"Остајте овдје" чувајте своје.

Ha врху „Бесмртна песма"

Риме љубави расуте

Светли се „Међу звездама"

„Santa Maria della Salute“.