четвртак, 30. новембар 2017.

PISMO IVANA KLAJNA

Poštovani g. Bovane,
Sećam se da, kad smo 1990. godine Pavle Ivić, Mitar Pešikan, Branko Brborić i ja sastavljali jezički priručnik za tadašnju Radioteleviziju Beograd (kasnije štampano kao Srpski jezički priručnik, Beogradska knjiga, 2004), ja sam predložio da se odobri vazna kao oblik u beogradskom govoru daleko rašireniji od vaze. Pavle je tada rekao: "A, to nikako, vazna ne spada u književni jezik". Ja sam to prihvatio kao i sve njegove sugestije. jer sam ga mnogo cenio kao naučnika. Nisam ipak zabranio "vaznu" nego sam napisao da je "bolje vaza", a to sam kasnije uneo i u moj Rečnik nedoumica. Ne znam zašto je Milan Šipka u svom Pravopisnom rečniku napisao kategorički "vazna ne nego vaza", a potom pod vaza ipak citirao i moj RJN. Ja se slažem sa onim čitaocem koji je, među bezbrojnim komentarima na Vašem blogu, pomenuo da je kod nas za mnoge germanizme (kao gurtna, lajsna, dozna, rernašpilhozne itd. itd. prihvaćeno to n, iako možda nije u duhu hochdeutsch gramatike. Nažalost ne mogu ponovo da pročitam to pismo, jer me prokleti kompjuter kao i uvek zavitlava: otkako sam uzeo da napišem ovaj odgovor Vama, svi komentari su nekuda iščezli.
Primite srdačne pozdrave
Ivan Klajn
Napomena SB: Pismo se odnosi na OVO

10 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Javno zahvaljujem uvaženom gospodinu Klajnu na ovom pismu i srdačno ga pozdravljam.

Rešad Besničanin је рекао...

Nije prvi put da gospodin Klajn citira Mladena Markovića.

Dejan је рекао...

Pozdravljamo gospodina Klajna!

Neko će možda da se čudi otkud sad on na blogu, ali valjda je normalno da uvaženi jezikoslovac (bar povremeno) prati najbolji enigmatski blog:)

Dragan Dragoljević је рекао...

Marković-Klajn Rečnik bi bio pun pogodak. :)

Mel Mandraković је рекао...

Pa, lepo od Klajna što se javio.
Kao amater kojeg s vremena na vreme spopada (b)logoreja, svestan sam da se moji osvrti svode na lične stavove. Ja uglavnom iz zabave branim svoje mišljenje, i nemam ništa od toga što ću (ili neću) nekoga ubediti da sam u pravu. Razumem i one koji imaju bogobojažljiv odnos prema pravopisu i sličnim zakonicima, jer što manje čovek zna i što manje razmišlja, to je pokorniji autoritetima (i "autoritetima").
Obrni-okreni, najzdravije je biti pop, doktor ili tako nešto. Naučite nekoliko recitacija u ranoj mladosti, i to recitujete do groba, bez ikakve potrebe da razvijate kritičko mišljenje. Takvo mišljenje je nezdravo, od njega se stari i oboljeva jer se zasniva na sumnji. A ko veruje, veruje u sve što vidi, čuje i pročita, i super mu je... kaže praksa.
Ja ni Klajnu ne verujem 100 % (tj. preispitujem i njegove savete, tim pre što je već u ozbiljnim godinama), ali s obzirom na to da nemamo ni mlađeg, ni boljeg, najviše ga poštujem od svih naših lingvista.
Uostalom, meni kao enigmati (a ni kao slobodnom misliocu iz duboke provincije :p) nije bogzna koliko važno da budem pravopismen. Moj jedini motiv za učešće u takvim diskusijama je to što primećujem da oni kojima je jezik zanimanje, i koji u krajnjem slučaju žive od toga, vrlo često znaju manje od mene.

(Meni će više značiti ako me pohvali neki hrvatski lingvista, jer sam hrvatski morao da učim da bih mogao da se bavim enigmatikom; :D srpski sam učio spontano, a srpsku književnost sam upoznao iz svog zadovoljstva, a budući da mi to ničemu ne služi, kao što gore rekoh, isto mi se 'vata da li se neko slaže ili se ne slaže sa mnom).

Zdenko је рекао...

"VOJNIKOV" ZNALAC LEKSIJA!

Zlatko Delic је рекао...

Ко преживи, причаће.

Радоја Рацановић је рекао...


Kao i obično, jedan od učesnika je, potpuno bespotrebno i iz razloga koje ni laiku nije teško dokučiti, obesmislio dosadašnju raspravu, vođenu u prilično tolerantnom tonu, posebno gest gospodina Klajna, i uopšte doveo u pitanje smislenost raspravljanja o bilo kojoj ozbiljnoj temi na ovom blogu.

Mel Mandraković је рекао...

Ne razumem prethodnog mislioca. Ne mogu baš da povežem: "obično", "bespotrebno", "laik", gest", "uopšte", "smislenost", "ozbiljna tema" (...), samo vidim da je to nešto na moj račun.

Ja jesam kriv, ako je dotični to želeo da kaže: rasprave o vazni ne bi ni bilo da je nisam razbuktao. Branio sam svoj stav argumentima, jer mi se učinilo da je to potrebno, s obzirom na to da se u diskusiji pojavilo pitanje: "imate li vi, ljudi" važeći pravopis?" Takva pitanja postavljaju učenici V razreda, ali i svi koji veruju da se u ćitapima i indžijelima kriju instant rešenja, da su stvari crno-bele, i da između indžijela 1 i indžijela 2 uvek mora da postoji slaganje.
Drugo, ne znam čime sam ja obesmislio Klajnov gest. Pa, on se bavi jezikom, ne prodaje krompire, logično je što čita tekstove o jeziku (i) na enigmatskim blogovima. Od enigmata se, opravdano ili ne, očekuje da poznaju materiju, jer ni oni ne ređaju krompire, nego operišu rečima. Ima lingvista i među enigmatama, eto, Đorđe Otašević je jedan od njih, pa niko ne pada u nesvest kad se on pojavi. Prosto, to što je neko lingvista valjda znači da od toga kupuje hleb, dakle, to mu je profesija. Na blogu, na enigmatskom skupu itd. svi smo civili i hobisti, i možemo da ukrštamo argumente, ukoliko za to imamo smisla (a ko nema, može da postavlja glupa pitanja, poput: "imate li vi, ljudi, važeći pravopis?)
Treće, ja se često pozivam na Klajna, što znači da ga mnogo više poštujem od npr. autora gornjeg amfiboličnog komentara, koji je u spomenutoj "obesmišljenoj diskusiji" ignorisao vrednost navoda iz RJN - a.
I četvrto, rekao sam da je lepo što se Klajn javio, ne zato što je zvučno ime, nego zato što ga cenim, što sam mnogo toga naučio od njega itd. Ja to stvarno mislim, i ne znam šta tu nije jasno. Preispitujem (i) njegove stavove i savete zato što mi je takvo stanje svesti, to je moj pristup svemu, a uostalom, ne može se očekivati od čoveka koji koji ima 80 godina da samostalno i nepogrešivo nosi jezički sistem jedne zemlje na svojoj grbači.

Радоја Рацановић је рекао...


Zaista nisam mislio više komentarisati, ne samo po ovom već po bilo kom drugom pitanju na ovom blogu, i na taj se način pridružiti sve većoj grupi kolega koji, po onoj narodnoj: „Dođoše divlji i otjeraše pitome.“, ustuknuše pred onima koji ne prezaju da snagu argumenata zamijene snagom uvreda i omalovažavanja neistomišljenika. Ali neću! Pogotovo što kao doktor odlično poznajem osnove psihologije i kristalno mi je jasno šta se obično krije iza takvog ponašanja pojedinaca. Štaviše, pozivam sve kolege koji izbjegavaju javno komentarisanje iz razloga što su već doživjeli ili iz straha da ne dožive neprijatnost zbog iznošenja svog mišljenja, a imaju šta reći, da se ponovo i/ili slobodno uključe u diskusije po svim za njih interesantnim pitanjima. Na ovom ili nekom drugom blogu, svejedno. Svima, a pogotovo blogogazdi, mora biti jasno da ovo nije jedini (kvalitetni) enigmatski blog i da smo mu možda i neopravdano dali prednost u odnosu na ostale.