субота, 30. јун 2018.

REČ PO RIJEČ (1855)

ŠTAMPLA
Piše: Ilija Ozdanovac
Svaki iole pristojniji kredenac, sada već i regal i vitrina, u svakoj domaćinskoj kući, "morao" je imati na jednoj od svojih polica, ukrašenih ručno rađenim  štrajfnama, barem šest štampli, a iz kojih se, u posebnim i svečanim prilikama,  gostilo obično rakijom pa (za ženske) i likerima!
Jer, i to je bilo mjerilo statusa! Što tanje staklo, tanje nožice, pa još ako je staklo malo brušeno, e to je bilo "IN"! Još ako je staklo bilo u boji....
Neki tvrde kako je običaj da se pije iz štampli, zapravo fin način da se sazna tko je koliko popio, pa se  prave muškarčine dosjetiše, pa da ne dangube, piju iz "polića"! 
ŠTAMPLA je posuda za pijenje žestokih alkoholnih pića, na nožici, a obično je bila zapremine od 0,5dcl, sada čak i 0,3 dcl,  pa se često naziva i štamplica, iako veličinom nije baš toliko manja od štample, pa je zaključiti da to tepanje proizlazi samo (iz muškog kuta gledanja) kao zgodno opravdanje, otprilike:"Pa, zlato, popio sam samo 5-6 štamplica!".
ŠTAMPLA, mada se pored ovoga, ovisno o području, nalaze  i izrazi  štampl i štamprl ( zabilježena je u Rječniku stranih riječi, B.Klaića ) je prilagođen germanizam i dolazi od njemačke riječi Stamperl, po onom što sam pronašao,  štample su svoj naziv dobile, zapravo zbog načina izrade od industrijski proizvedenog  prešanog stakla.
E, pa, sada u regal po štamplicu i-živjeli!

3 коментара:

Анониман је рекао...

Mi nazivamo ŠTAMPERLE, s time, da nije u obliku čaše, čašice. Izvor naziva je iz njemačkog jezika.
Zanimljivo je, da svi narodni izrazi za embalažu za alkoholna pića počinju sa slovom Š. Od najmanje do največe jedinice idu redom ŠILCE, ŠTUC, ŠTAMPERLE, ŠTEFAN (litarska boca za vino), ŠKAF, ŠKOFLJICA (mesto iz Ljubljane prema Kočevju sa bolnicom za lećenje alkoholizma).

Štefan Markovič

IlijaO је рекао...

Nasmijah se, Štefane, čitajući tvoj komentar - logički zaključih: počinje se sa šilcem a završava u Škofljici!

Pozdrav!

Анониман је рекао...

Tako je Ilija. Samo je za mnoštvo njih zadnja točka "dva metra duboko".

Štefan Markovič