S obzirom na to da sam rođen par godina posle gašenja lista, moglo bi se pretpostaviti da ne znam ni kako je izgledao "Mozaik". :) Nije tako. Marjan Radaković ima komplet, pa sam zahvaljujući njegovoj nesebičnosti imao priliku da pročitam skoro sve brojeve, uključujući i taj prvi. ;)
Genijalan koncepcija, genijalna ekipa, genijalan list... Ne znam šta bih još mogao da kažem o tome.
Jedan broj poznajem naročito dobro (94, 2. IV 1981.), pošto sam ga dobio na poklon (ne od Marjana) i mogu da nabrojim saradnike: Polić, Krajnović, Jakšić, Dopuđa, Kurpes, Zeljković, Jelenković, Vukadinović, Rosić, Maksimović, Nikić. Duplericu je pravio Boško Petrović (Katrin Denev,Šerburški kišobrani), Mlađenović ima jednu sjajnu klasičnu, a tu je i čika Toške. :) Bizumić, koga najviše volim od svih koji više ne rade, nema nijedan rad u tom broju. Kao novitet je objavljena "Mačka u džaku" (cik-cak ukrštenica) izvesnog Barbalića. Urednica je bila Nurdžihana. :)
Eto. Ja obično ne komentarišem, ali kad se raspišem - ne umem da stanem. :) U stvari, hteo sam još nešto: napravio sam blog po ideji koju delim sa Rešadom (to mu je otprilike moj poklon za rođendan), pa bi bilo lepo da uzmete učešće. :)
Nisam mnogo brojeva "Mozaika" imao u rukama (u to vrijeme sam počinjao da sarađujem sa enigmatskim listovima) ali svih ovih godina slušam samo pohvale od kolega koji su sarađivali sa tim slistom. Ili je nostalgija u pitanju ili je to stvarno bio izuzetno kvalitetan list.
Moram priznati da sam jutros očekivao mnogo više od jednog komentara (opet zahvaljujem Mladenu!).
Da, dozvoljeno je pisati i afirmativne komentare :)
Moja sjećanja su isto lijepa na taj list.Mislim da sam u desetom broju poslao rješenja nagradne igre:1.Lastin repak, 2.Albatros, 3.Tarantula, 4.Stepski vuk Rješenja sam poslao na ime mlađeg sina i nakon 14 dana sin je dobio prvu nagradu kolor tv E6610.Isti mi je bio u funkciji preko 20 godina. Sjecam se da je saradnik bio i Dušan Kos i imao je aferu sto je određene bjeline iz ranije objavljenih radova koristio za ukrštenice u Mozaiku.Osude su padale sa svih strana,prijetnja isključenjem iz ES itd. Belirac je vjerovatno više u toku.
Ja sam prilično radova objavio u ovom listu (214 - tada sam još uvek vodio evidenciju). U prvom broju 5 komada. Bilo je izvanrednih radova, naročito Bokijevih, koji se tih godina vratio iz Švajcarske i neko vreme pokušavao da izdigne enigmatiku iz prosečnosti - i što se tiče kvaliteta i visine honorara. Bilo je kasnije uspešne saradnje i sa "Dečjim novinama"... List je pukao kad je petočlano uredništvo počelo da se "primetno ne slaže". Inače, Slavko, urednica je bila Nurdžihana Đozić (ne Džozić). Od 1987. godine je Milan Jelenković, uz dozvolu "Politike", pokrenuo podlistak u nedeljnoj "Politici" sa istim imenom, prvih 200 brojeva uradio sam, a kasnije su tu bili i drugi autori (tu sam objavio popriličan broj osmosmerki - nekoliko stotina). Ovaj podlistak je Milan uređivao do svoje prerane smrti 1999. godine. Uređivanje je preuzeo, koliko se sećam Zoran Zeljković koji je umro dve godine kasnije.
Oduševio sam se kada sam video ovu sliku. Ja sam posebno emotivno vezan za ovaj list i za ovaj prvi broj. Juna 1979. godine (bio sam tada srednjoškolac) polazio sam na more i na najbližoj trafici tražio neki časopis za mlade kako bi u autobusu imao šta da čitam. Primetio sam novi časopis koji je na naslovnoj imao nekoliko mladih, veselih ljudi u džipu i pomislio da je to časopis za tinejdžere, pa sam ga kupio. Te sam u autobusu shvatio da je to enigmatska revija, a u to vreme o enigmatici nisam znao skoro ništa. Blago razočarenje popravila je činjenica da je u njemu imalo štošta i da se pročita, bilo je i karikatura, smešnih priča, horoskopa itd. Kako sam brzo izgustirao neenigmatski sadržaj, a put je bio dug, rešio sam da se oprobam u rešavanju nečega što do tada nikad nisam radio. Setio sam se da je otac voleo da rešava ukrštenice u Politici pa sam i ja krenuo. Nisam bio naročito uspešan, ali je to bio moj početak. Kasnije mi je otac malo objasnio kako se šta rešava i ja sam zavoleo ovaj list i jednog dana rešio da se oprobam u sastavljanju rebusa. U Mozaiku je postojala posebna strana posvećena početnicima u kojoj je redakcija davala savete svima koji su nešto poslali i upućivala ih u to šta je dobro, a šta nije. Mojoj sreći nije bilo kraja kada sam jednog dana pročitao odgovor upućen meni u kojem me je Boško Petrović pohvalio i rekao da će objaviti neke od mojih radova. Septembra 1980. objavljena su mi prva dva rada, rebus - Samobor (samo bor) i ilustrovani kriptogram sa piktogramima sportova i rešenjem - boks (biciklizam, odbojka, košarka, skijanje). Mozaik je bio sjajan enigmatski časopis i velika je šteta što se ugasio nakon 125 brojeva. Ja sam sačuvao samo stranice na kojima su objavljeni moji radovi.
I ja sam emotivno vezan za ovaj list. U njemu sam objavio neke od svojih prvih radova (barabar sa radovima u "Vjesnikovom Kvizu"). U "Mozaiku" mi je objavljeno nekoliko sastava na stranici za početnike, čak sam osvojio i dve predivne nagrade kao rešavač. Bilo je to zlatno pero i monografija o Francisku Goji! Nažalost, nisam sačuvao ni jedno ni drugo. Tek sam, par godina po gašenju ovog neponovljivog lista, sarađujući u "Enigmi" stekao punu autorsku afirmaciju.
Sjecam se "Mozaika", naravno, slao sam nesto radova... Kad je Nura preselila u Sarajevo i "Orbis" islo se na unapredjivanje (format i koncept) pa sam tako u jesen 1982. dobio priliku da, pored "HIK"-a od koga nisam htio odustati, radim i enigmatski dio "Orbis"-a. Iz tog vremena je, autor je, mislim, Pera Bizumic, anagram ZNA DJAURIN HODZIC. Hajro
Išlo je takmičenje u sastavljanju anagrama od imena i prezimena i grada u kome živi autor (svako je sebe obrađivao). Onda su probali obraditi i Nuru (bez grada), i to je taj neverovatni anagram! Enigmatičari jedino tako mogu obraditi dobru žensku.
I PITAM ZA KOLIKO rešenje je bliže u voljenom listu što četvrtkom stiže! - bio je prvi anagram objavljen u ovm listu. Pratio sam ga redovno a u jednom od poslednjih brojeva zabeležena je ideja o aritmogrifnom rebusu! Nikola ČD Pešić
Evo i mog skromnog doprinosa u prilog istorijata MOZAIKA! Sarađivao sam od 82. do poslednjeg 125. broja. Imao sam i svoje tematske anagramne stupce. Kako sam živio u Beogradu bio sam svakodnevno sa ekipom koja je uređivala list. Prvo je redakcija bila u zgradi POLITIKE na 13. spratu zajedno sa ZDRAVO (čini mi se), omladinskim časopisom koji se čitao sa obje strane, zatim smo prešli ‘’ispod asfalta’’ – podrumske prostorije gdje je bila i štamparija. Poslije sastanka u redakciji priča se prenosila u Šumatovac, tada još uvijek istinska, kultna, boemska kafana, gdje se nastavljalo sa ‘’tekućim’’ pitanjima. Nura je bila jedan od rijetkih urednika enigmatske novine koja se hvalila da nikada nije rješavala ni jednu ukrštenicu. Bila je vrlo čudna. Kod ‘’uredništva’’ je bio glavni problem ko će da je vozi kući kolima. Trvenja između njih su doprinijela da ‘’gazde’’ Politike, kod prve velike nestašice papira, gase MOZAIK iako je on donosio prihod. Ni onda nije prolazilo uredništvo koje se slagalo kao rogovi u vreći! Nura je otišla za Sarajevo i postala je urednik časopisa UNA. Imam ukoričene sve brojeve sa svojim radovima. Bio je to interesantan enigmatski list, prepoznatljiv po stepenastoj skandinavci na zadnjoj strani. Radovi vrhunski, rešivi – ponekad sa marginalnim temama, što je i doprinijelo da se’’urednici’’ ne slažu kako bi trebalo. Sjećam se jednom, da je Ivica napravio skandinavku o nekom njegovom kolegi poznaniku koji je pravio stolice, svi su se pitali koga to interesuje, bilo je dosta neprijatnih scena. Ta njihova isključivost je i doprinijela da se MOZAIK ugasi. Pok. dr Zoran Zeljković, koji je bio glavni urednik jedno vrijeme, nije htio da učestvuje u tim preganjanjima pa je uređivačku ‘’palicu’’ prepustio drugima. List se ugasio, društvo se razišlo - bila je to velika šteta za srpsku enigmatiku. Da su se više poštovali međusobno, list bi i danas izlazio!
Slavko, iskoristiti ću ovu polemiku(sa zakašnjenjem da pozdravim mog i tvog urednika Orbisa i Hik-a Hajru i da ga priupitam kada će naručiti naslovnu skandinavku.Davno je bilo kada je naručio tematsku vezanu za tada perspektivnog glumca Mladena Nelevića.
Izvesni Barbalić čiji novitet je objavljena "Mačka u džaku" (cik-cak ukrštenica) je u to doba bio vrhunski anagramist, zagonetač koji je sastavljao vrhunske radove, a to su voljeli i cijenili urednici Mozaika. Dakle radi se u KARLU (Dragutinu) BARBALIĆU iz Opatije (Hrvatska). Evo samo dijela iz njegove enigmatske biografije objavljene u "Leksikonu zagonatača Jugoslavije". Prvi kriptogram objavio je 1942. godine, kasnje je objavio više tisuća zagonetaka vrhunske kvalitete. Godine 1945. proglašen je najboljim zagonetačem Jugoslavije od strane časopisa "Sfinga", kasnije je prisustovao Susretima zagonetača Jugoslavije u organizaciji ZD "Čvora" (osam puta). Osvajao je brojna prva mjesta na natječajima za pojedine vrste zagonetaka (četvorine 8x8, varijanata križaljaka, anagrama, premetaljki, obosmjerki itd.). Autor je bio gotovo stotinu noviteta od kojih valja izdvojiti "redosljetku", "kaleidogram", "triptihon", "jugoslavensku križaljku", "čvornicu", "križaljku sa skretnicama" i dr. Valja napomenuti da u to vrijeme nije bilo računala, interneta, wikipedija, googlea i dr. Brojne radove potpisivao je pseudonimima Bard, Dragutin, B.D. Pozdrav!
Mi koji smo enigmatikom inficirani u staroj zajedničkoj državi, odlično znamo ko je Barbalić (vidi jednu od mojih "Eroteka" kod Adnana na blogu), ali mladi Mladen je imao malu šansu da se upozna sa djelom Karla Barbalića.
Podrav Dusane, davno je bilo zaista, igleda da nam je svima ostalo u prijatnom sjecanju. Ovog casa mogu naruciti samo pivce ili sl, urednikovanje je davna proslost. Hajro
Eh, ta nostalgija. Časopis sa slike kupio sam kao sedamnaestogodišnjak, najverovatnije pod uticajem reklame u Politici ili Enigmi, pošto naslovna strana nije otkrivala da je u pitanju enigmatski časopis. Doduše, još uvek mi je ostala ta navika da kupujem prvi broj (ako stignem) bilo kojih novina, časopisa i sl. MOZAIK je bio, usudio bih se da kažem, prvi pravi enigmatski časopis, ne računajući zagrebački KVIZ. U njemu su sarađivala najbolja enigmatska pera tadašnje Jugoslavije, a i počinjala mlada enigmatska garda buduća velika enigmatska imena. I sam sam objavio nekoliko enigmatskih radova (nesimetrične ukršteničice, ispunjaljka) u rubrici za početnike, i taman kada sam dobio dozu sampouzdanja iz rubrike Pošta, i počeo da sastavljam veće nesimetrične ukrštenice, časopis se ugasi. MOZAIK je počeo da uređuje Vlasta Pavlović sa ekipom iz Enigme, da bi od broja 54 (26. 06. 1980.) uredničku palicu preuzela "Velika petorka" tj. uređivački kolegijum za enigmatiku (Bizumić, Jakšić, Mlađenović, Petrović, Polić), mada je urednica bila Nurdžihana Đozić. Velika je šteta što je list ugašen, zbog nestašice papira (banalan razlog) ako se zna da je imao dobar tiraž, odnosno prihodovao, iako je bio na ćirilici. Imam skoro sve sačuvane brojeve osim brojeva 121, 122 i 123. Sada sa pitam kako sam uopšte mogao da kupujem enigmatske listove, jer mi džeparac nije bio bog zna šta. Verovatno sam što se ono kaže odvajao od usta. Lozničanin
Pozdrav svima, znacila bi mi informacija gde mogu da nabavim Politikin Mozaik, konkretno me interesuju humoreske koje je pisao Mišel Jovičić (koje su po mom saznanju bile deo ovog casopisa). Ja sam dosta mlad za razumevanje vasih dozivljaja citanja ovih casopisa, ja se raspitujem u ime svog oca koji je ovo citao kad je bio mladic, i voleo bi da ga usrecim bar nekim primerkom ako je koji pretekao. Bilo kakve informacije bi mi znacile kako mogu doci do nekog a dobro bi bilo i vise brojeva casopisa. Unapred hvala.
30 коментара:
Ovdje piše da je prvi broj štampan 21.06.1979. godine i da je izlazio četvrtkom.
Na sajtu ESS piše ovo:
«ПОЛИТИКА МОЗАИК», Београд. Разонода, енигматика, знање. Издавач: НО «Политика». Главни и одговорни уредник: Раде Шошкић. Уредник: Нурџихана Џозић. Уредници енигматике: до броја 53 Властимир Павловић, а потом Петар Бизумић, Љубиша Јакшић, Ивица Млађеновић, Бошко Петровић и Бранко Полић. Штампано 125 бројева (21. 6. 1979 – 5. 11. 1981).
S obzirom na to da sam rođen par godina posle gašenja lista, moglo bi se pretpostaviti da ne znam ni kako je izgledao "Mozaik". :) Nije tako. Marjan Radaković ima komplet, pa sam zahvaljujući njegovoj nesebičnosti imao priliku da pročitam skoro sve brojeve, uključujući i taj prvi. ;)
Genijalan koncepcija, genijalna ekipa, genijalan list... Ne znam šta bih još mogao da kažem o tome.
Jedan broj poznajem naročito dobro (94, 2. IV 1981.), pošto sam ga dobio na poklon (ne od Marjana) i mogu da nabrojim saradnike: Polić, Krajnović, Jakšić, Dopuđa, Kurpes, Zeljković, Jelenković, Vukadinović, Rosić, Maksimović, Nikić. Duplericu je pravio Boško Petrović (Katrin Denev,Šerburški kišobrani), Mlađenović ima jednu sjajnu klasičnu, a tu je i čika Toške. :) Bizumić, koga najviše volim od svih koji više ne rade, nema nijedan rad u tom broju. Kao novitet je objavljena "Mačka u džaku" (cik-cak ukrštenica) izvesnog Barbalića.
Urednica je bila Nurdžihana. :)
Eto. Ja obično ne komentarišem, ali kad se raspišem - ne umem da stanem. :) U stvari, hteo sam još nešto: napravio sam blog po ideji koju delim sa Rešadom (to mu je otprilike moj poklon za rođendan), pa bi bilo lepo da uzmete učešće. :)
http://enigmagika.blogspot.com/
Zahvaljujem na (ovakovom) komentaru.
Što se tiče bloga, u znak podrške link je ubačen među "LINKOVE"
Nisam mnogo brojeva "Mozaika" imao u rukama (u to vrijeme sam počinjao da sarađujem sa enigmatskim listovima) ali svih ovih godina slušam samo pohvale od kolega koji su sarađivali sa tim slistom. Ili je nostalgija u pitanju ili je to stvarno bio izuzetno kvalitetan list.
Moram priznati da sam jutros očekivao mnogo više od jednog komentara (opet zahvaljujem Mladenu!).
Da, dozvoljeno je pisati i afirmativne komentare :)
Imam problemčić sa ubacivanjem linka (probaću kasnije)
Da, vezano za ovaj list (za koga skoro svi tvrde da je izuzetno kvalitetan) jeste kratko vrijeme izlaženje.
Zašto?
Moja sjećanja su isto lijepa na taj list.Mislim da sam u desetom broju poslao rješenja nagradne igre:1.Lastin repak, 2.Albatros, 3.Tarantula, 4.Stepski vuk
Rješenja sam poslao na ime mlađeg sina i nakon 14 dana sin je dobio prvu nagradu kolor tv E6610.Isti mi je bio u funkciji preko 20 godina.
Sjecam se da je saradnik bio i Dušan Kos i imao je aferu sto je određene bjeline iz ranije objavljenih radova koristio za ukrštenice u Mozaiku.Osude su padale sa svih strana,prijetnja isključenjem iz ES itd. Belirac je vjerovatno više u toku.
Ja sam prilično radova objavio u ovom listu (214 - tada sam još uvek vodio evidenciju). U prvom broju 5 komada. Bilo je izvanrednih radova, naročito Bokijevih, koji se tih godina vratio iz Švajcarske i neko vreme pokušavao da izdigne enigmatiku iz prosečnosti - i što se tiče kvaliteta i visine honorara. Bilo je kasnije uspešne saradnje i sa "Dečjim novinama"... List je pukao kad je petočlano uredništvo počelo da se "primetno ne slaže". Inače, Slavko, urednica je bila Nurdžihana Đozić (ne Džozić).
Od 1987. godine je Milan Jelenković, uz dozvolu "Politike", pokrenuo podlistak u nedeljnoj "Politici" sa istim imenom, prvih 200 brojeva uradio sam, a kasnije su tu bili i drugi autori (tu sam objavio popriličan broj osmosmerki - nekoliko stotina). Ovaj podlistak je Milan uređivao do svoje prerane smrti 1999. godine. Uređivanje je preuzeo, koliko se sećam Zoran Zeljković koji je umro dve godine kasnije.
Stižu komentari sa korisnim informacijama, što me veseli.
@MC
Slavko, urednica je bila Nurdžihana Đozić (ne Džozić).
@
To (naravno) znam. Tekst je samo kopiran sa sajta ESS (dakle, tamo treba da se ispravi)
@ Dušan
Al' su nekad bile dobre nagrade u nagradnim igrama :)
Oduševio sam se kada sam video ovu sliku. Ja sam posebno emotivno vezan za ovaj list i za ovaj prvi broj. Juna 1979. godine (bio sam tada srednjoškolac) polazio sam na more i na najbližoj trafici tražio neki časopis za mlade kako bi u autobusu imao šta da čitam. Primetio sam novi časopis koji je na naslovnoj imao nekoliko mladih, veselih ljudi u džipu i pomislio da je to časopis za tinejdžere, pa sam ga kupio. Te sam u autobusu shvatio da je to enigmatska revija, a u to vreme o enigmatici nisam znao skoro ništa. Blago razočarenje popravila je činjenica da je u njemu imalo štošta i da se pročita, bilo je i karikatura, smešnih priča, horoskopa itd. Kako sam brzo izgustirao neenigmatski sadržaj, a put je bio dug, rešio sam da se oprobam u rešavanju nečega što do tada nikad nisam radio. Setio sam se da je otac voleo da rešava ukrštenice u Politici pa sam i ja krenuo. Nisam bio naročito uspešan, ali je to bio moj početak. Kasnije mi je otac malo objasnio kako se šta rešava i ja sam zavoleo ovaj list i jednog dana rešio da se oprobam u sastavljanju rebusa. U Mozaiku je postojala posebna strana posvećena početnicima u kojoj je redakcija davala savete svima koji su nešto poslali i upućivala ih u to šta je dobro, a šta nije. Mojoj sreći nije bilo kraja kada sam jednog dana pročitao odgovor upućen meni u kojem me je Boško Petrović pohvalio i rekao da će objaviti neke od mojih radova. Septembra 1980. objavljena su mi prva dva rada, rebus - Samobor (samo bor) i ilustrovani kriptogram sa piktogramima sportova i rešenjem - boks (biciklizam, odbojka, košarka, skijanje).
Mozaik je bio sjajan enigmatski časopis i velika je šteta što se ugasio nakon 125 brojeva. Ja sam sačuvao samo stranice na kojima su objavljeni moji radovi.
@ Bane
Dakle, objavom ove nostalgične fotografije ovaj blog učini još jedno (makar jedno) dobro djelo :)
I ja sam emotivno vezan za ovaj list. U njemu sam objavio neke od svojih prvih radova (barabar sa radovima u "Vjesnikovom Kvizu"). U "Mozaiku" mi je objavljeno nekoliko sastava na stranici za početnike, čak sam osvojio i dve predivne nagrade kao rešavač. Bilo je to zlatno pero i monografija o Francisku Goji! Nažalost, nisam sačuvao ni jedno ni drugo. Tek sam, par godina po gašenju ovog neponovljivog lista, sarađujući u "Enigmi" stekao punu autorsku afirmaciju.
Sjecam se "Mozaika", naravno, slao sam nesto radova... Kad je Nura preselila u Sarajevo i "Orbis" islo se na unapredjivanje (format i koncept) pa sam tako u jesen 1982. dobio priliku da, pored "HIK"-a od koga nisam htio odustati, radim i enigmatski dio "Orbis"-a. Iz tog vremena je, autor je, mislim, Pera Bizumic, anagram ZNA DJAURIN HODZIC.
Hajro
Išlo je takmičenje u sastavljanju anagrama od imena i prezimena i grada u kome živi autor (svako je sebe obrađivao). Onda su probali obraditi i Nuru (bez grada), i to je taj neverovatni anagram! Enigmatičari jedino tako mogu obraditi dobru žensku.
I PITAM ZA KOLIKO rešenje je bliže
u voljenom listu što četvrtkom stiže!
- bio je prvi anagram objavljen u ovm listu. Pratio sam ga redovno a u jednom od poslednjih brojeva zabeležena je ideja o aritmogrifnom rebusu!
Nikola ČD Pešić
Baš u broju koji sam gore pominjao (94) u rubrici "Mozaik pošta" stoji i ovo (nažalost, nemam skener):
NIKOLA PEŠIĆ iz Niša nam šalje nekoliko duhovitih ideja za rebuse i anagrame sa par lakonskih i samokritičnih stihova, kojima propraća svoje crteže:
"Crtanje mi slabo ide,
ideje se ipak vide!
Da l' sam dobar ili loš
nek presudi - koš!"
Mi ćemo ipak da ohrabrimo Nikolu, jer će "Mozaik" da objavi jedan njegov rebus i jednu stihovnu zagonetku.
Večeras sam vrlo zadovoljan. Uz jedan post dosta komentara a nije bilo međusobnog "džapanja".
Dakle, može i ovako.
Ni ja nemam skener (koji radi ha-ha). Čim ga nabavim "Nostalgija" će dobiti dodatni zamah (jer imam podosta materijala za skeniranje),
Evo i mog skromnog doprinosa u prilog istorijata MOZAIKA!
Sarađivao sam od 82. do poslednjeg 125. broja. Imao sam i svoje tematske anagramne stupce. Kako sam živio u Beogradu bio sam svakodnevno sa ekipom koja je uređivala list. Prvo je redakcija bila u zgradi POLITIKE na 13. spratu zajedno sa ZDRAVO (čini mi se), omladinskim časopisom koji se čitao sa obje strane, zatim smo prešli ‘’ispod asfalta’’ – podrumske prostorije gdje je bila i štamparija. Poslije sastanka u redakciji priča se prenosila u Šumatovac, tada još uvijek istinska, kultna, boemska kafana, gdje se nastavljalo sa ‘’tekućim’’ pitanjima. Nura je bila jedan od rijetkih urednika enigmatske novine koja se hvalila da nikada nije rješavala ni jednu ukrštenicu. Bila je vrlo čudna. Kod ‘’uredništva’’ je bio glavni problem ko će da je vozi kući kolima. Trvenja između njih su doprinijela da ‘’gazde’’ Politike, kod prve velike nestašice papira, gase MOZAIK iako je on donosio prihod. Ni onda nije prolazilo uredništvo koje se slagalo kao rogovi u vreći! Nura je otišla za Sarajevo i postala je urednik časopisa UNA.
Imam ukoričene sve brojeve sa svojim radovima. Bio je to interesantan enigmatski list, prepoznatljiv po stepenastoj skandinavci na zadnjoj strani. Radovi vrhunski, rešivi – ponekad sa marginalnim temama, što je i doprinijelo da se’’urednici’’ ne slažu kako bi trebalo. Sjećam se jednom, da je Ivica napravio skandinavku o nekom njegovom kolegi poznaniku koji je pravio stolice, svi su se pitali koga to interesuje, bilo je dosta neprijatnih scena. Ta njihova isključivost je i doprinijela da se MOZAIK ugasi. Pok. dr Zoran Zeljković, koji je bio glavni urednik jedno vrijeme, nije htio da učestvuje u tim preganjanjima pa je uređivačku ‘’palicu’’ prepustio drugima. List se ugasio, društvo se razišlo - bila je to velika šteta za srpsku enigmatiku. Da su se više poštovali međusobno, list bi i danas izlazio!
Dobro, a da li može objektivni posmatrač da kaže da bi skandinavke iz tog vremena mogle i danas da prođu kao vrhunska ostvarenja?
Mnogi tvrde da može. Ima li neko kakvu potvrdu te tvrdnje? (Lično se nadam da je odgovor DA i na na jedno i na drugo moje pitanje)
Slavko, iskoristiti ću ovu polemiku(sa zakašnjenjem da pozdravim mog i tvog urednika Orbisa i Hik-a Hajru i da ga priupitam kada će naručiti naslovnu skandinavku.Davno je bilo kada je naručio tematsku vezanu za tada perspektivnog glumca Mladena Nelevića.
Izvesni Barbalić čiji novitet je objavljena "Mačka u džaku" (cik-cak ukrštenica) je u to doba bio vrhunski anagramist, zagonetač koji je sastavljao vrhunske radove, a to su voljeli i cijenili urednici Mozaika. Dakle radi se u KARLU (Dragutinu) BARBALIĆU iz Opatije (Hrvatska). Evo samo dijela iz njegove enigmatske biografije objavljene u "Leksikonu zagonatača Jugoslavije".
Prvi kriptogram objavio je 1942. godine, kasnje je objavio više tisuća zagonetaka vrhunske kvalitete. Godine 1945. proglašen je najboljim zagonetačem Jugoslavije od strane časopisa "Sfinga", kasnije je prisustovao Susretima zagonetača Jugoslavije u organizaciji ZD "Čvora" (osam puta). Osvajao je brojna prva mjesta na natječajima za pojedine vrste zagonetaka (četvorine 8x8, varijanata križaljaka, anagrama, premetaljki, obosmjerki itd.). Autor je bio gotovo stotinu noviteta od kojih valja izdvojiti "redosljetku", "kaleidogram", "triptihon", "jugoslavensku križaljku", "čvornicu", "križaljku sa skretnicama" i dr. Valja napomenuti da u to vrijeme nije bilo računala, interneta, wikipedija, googlea i dr.
Brojne radove potpisivao je pseudonimima Bard, Dragutin, B.D.
Pozdrav!
Mi koji smo enigmatikom inficirani u staroj zajedničkoj državi, odlično znamo ko je Barbalić (vidi jednu od mojih "Eroteka" kod Adnana na blogu), ali mladi Mladen je imao malu šansu da se upozna sa djelom Karla Barbalića.
Ali tu je "Nostalgija" koja ima i edukativnu ulogu :)
Podrav Dusane, davno je bilo zaista, igleda da nam je svima ostalo u prijatnom sjecanju. Ovog casa mogu naruciti samo pivce ili sl, urednikovanje je davna proslost.
Hajro
Eh, ta nostalgija. Časopis sa slike kupio sam kao sedamnaestogodišnjak, najverovatnije pod uticajem reklame u Politici ili Enigmi, pošto naslovna strana nije otkrivala da je u pitanju enigmatski časopis. Doduše, još uvek mi je ostala ta navika da kupujem prvi broj (ako stignem) bilo kojih novina, časopisa i sl. MOZAIK je bio, usudio bih se da kažem, prvi pravi enigmatski časopis, ne računajući zagrebački KVIZ. U njemu su sarađivala najbolja enigmatska pera tadašnje Jugoslavije, a i počinjala mlada enigmatska garda buduća velika enigmatska imena. I sam sam objavio nekoliko enigmatskih radova (nesimetrične ukršteničice, ispunjaljka) u rubrici za početnike, i taman kada sam dobio dozu sampouzdanja iz rubrike Pošta, i počeo da sastavljam veće nesimetrične ukrštenice, časopis se ugasi.
MOZAIK je počeo da uređuje Vlasta Pavlović sa ekipom iz Enigme, da bi od broja 54 (26. 06. 1980.) uredničku palicu preuzela "Velika petorka" tj. uređivački kolegijum za enigmatiku (Bizumić, Jakšić, Mlađenović, Petrović, Polić), mada je urednica bila Nurdžihana Đozić. Velika je šteta što je list ugašen, zbog nestašice papira (banalan razlog) ako se zna da je imao dobar tiraž, odnosno prihodovao, iako je bio na ćirilici.
Imam skoro sve sačuvane brojeve osim brojeva 121, 122 i 123. Sada sa pitam kako sam uopšte mogao da kupujem enigmatske listove, jer mi džeparac nije bio bog zna šta. Verovatno sam što se ono kaže odvajao od usta.
Lozničanin
Pozdrav svima, znacila bi mi informacija gde mogu da nabavim Politikin Mozaik, konkretno me interesuju humoreske koje je pisao Mišel Jovičić (koje su po mom saznanju bile deo ovog casopisa). Ja sam dosta mlad za razumevanje vasih dozivljaja citanja ovih casopisa, ja se raspitujem u ime svog oca koji je ovo citao kad je bio mladic, i voleo bi da ga usrecim bar nekim primerkom ako je koji pretekao. Bilo kakve informacije bi mi znacile kako mogu doci do nekog a dobro bi bilo i vise brojeva casopisa.
Unapred hvala.
Постави коментар