REČ PO RIJEČ (1057)

NJENI JADI

Pesma Branka Radičevića

Sini, zoro bela,
Sini, slatka sele,
A ti, sunce, grani
Ko nikad dosele.

Ta danas će, danas
Drago moje doći,
Brže dragi, brže,
Dane mi u noći!

I zorica sinu,
I sunašce granu,
Ona uze sude,
Ode niz poljanu.

I već eto stiže
Na tu reku lednu,
Oko joj se ote,
Uz maticu glednu.

Bože, što to plovi,
I sve amo bliže?
Ko je, Bože, ko je?
Već do brega stiže.

Glednu, on je, on je,
Ao njeni jada!
Bože, strašni Bože!
Povrisnula mlada.

Onda zatrepeta,
Pa s obale klonu,
Te dragome svome
U vodicu tonu.

Prilog: Mladen Marković