Tema ovog "Razgovora uz kafu" jesu enigmatska takmičenja uživo.
Da li treba održavati takmičenja na skupovima (okupljanjima) enigmata (SES, SOZAH, UNA, DAN ENIGMATA, ENIGMATSKA KOLONIJA...) ili ne? Ako je odgovor potvrdan, onda se postavlja pitanje - Koja takmičenja i koliko takmičenja?
Pošto se stalno vode razgovori (rasprave) po ovom pitanju, 2012. godine sam pokušao da napravim "diverziju" pa sam u programnu SES u Kikindi predvidio mnogo više takmičenja nego što je uobičajeno. Razmišljao sam da ako ponudim više različitih takmičenja, ljudi će napraviti selekciju i odabraće 2-3 takmičenja, a ostala će zaobići u širokomn luku. Neka takmičenja sam namerno vremenski poklopio, ili sam početak dva takmičenja zakazao u približno isto vreme...i prevario sam se. Veliki broj enigmata je nastojao da se takmiči u SVEMU, iako nikada niko nikoga nije nagonio da se takmiči. Pitanje je slobodnog izbora. Znam kolege koji se nikada ne takmiče, a redovni su učesnici okupljanja enigmata.
ESS ima Pravilnik o takmičenjima u kome se navodi koja su takmičenja obavezna na SES (sastavljanje zagonetaka, sastavljanje anagrama i rešavanje/sve su pojedinačne discipline, a onda se rezultati računaju i za ekipni poredak) ali obično bude i revijalnih disciplina - Šah je već tradicija, ali tu je i kvizovka, rešavanje rebusa, kviz,....
Treba li da se na SES (SOZAH,..) takmičimo ili ne?
Hajde da malo prodivanimo na ovu temu. 
16 коментара:
Ja se nerado takmičim na enigmatskim susretima. Više volim opuštenu atmosferu bez napetosti koje takmičenja nose sa sobom.
Kad ne bi bilo takmičenja, vjerovatno bi se smanjio broj učesnika, a i pitanje je kakav bi onda sadržaj i smisao imali takvi susreti.
Glavno natjecanje na SOZAH-u je rjesavacko prvenstvo. Ono se odrzava u subotu poslijepodne (npr. od 15 do 17 sati), jer za njega ne treba mnogo vremena za pregledavanje uradenog i do vecere se stigne zirirati. Zadatke uvijek rade enigmati iz grada domacina. Naravno, prije umnazanja treba da ih netko od organizatora pregleda (porijesava) kako se ne bi dogodila greska ( kao u Kikindi npr.). Prije samog proglasenja treba natjecateljima podijeliti zirirane odgonetke i dati im desetak minuta za eventualne reklamacije. Mi u Feniksu poslije objavimo zagonetke i honoriramo autore. Kod rjesavanja nema onoga ka ziri me ne voli, sto si rijesio rijesio si..., zbroje se bodovi i gotovo. Sastavljacko ili autorsko prvenstvo cesto izazove nedoumice. Zato pobjednik ne bi trebao biti prvak hrvatske, vec popjednik u sastavljanju izabranih zagonetki na dva sata. To natjecanje mora biti u subotu dopodne kako bi ziri imao vremena za delikatan zadatak ocjenjivanja. Ziri ovdje mora biti strucan ( npr. krizaljkas zirira krizaljke, rebusas rebuse, anagramist anagrame). Kako mnogi od tih radova nisu za objavljivanje valjalo bi rad zirija prokomentirati na nekom blogu.
SOZAH traje tri dana ali ova dva natjecanja tradicionalno su u subotu kako bi se omogucilo enigmatimaviz blize okolice da sudjeluju, a da ne moraju nociti ili vise puta putovati. Pozdrav, Pero
Na SES-u, SOZAH-u,... treba da budu i takmičenja, jer osim ića i pića druženja i razgovora valja nešto i raditi. Belirac je lepo primetio da bi bez takmičenja ova enigmatska okupljanja izgubila na neki način svoj smisao, a ovo je jedina prilika da se ogledamo "uživo". Dakle, ostaviti sastavljanje, rešavanje i anagrame, a revijalno da bude stvar dogovora. Ovde je jedini problem obezbediti kompetentan žiri, koji treba da bude stranački neopredeljen, da ne kažem nezavisan, jer svedoci smo da se proteklih godina svašta događalo.Radove potpisivati isključivo šifrom i bilo bi lepo da ocenjivači radova ne znaju autore.Do sada je većinom bila praksa da se žiri skuplja u poslednjem trenutku i to po principu - Hoćeš li ti da budeš u žiriju? Pa, hajde ako neće niko drugi. I nekako se brzo pređe preko tih radova, tako da bude i grešaka u ocenjivanju. Ne bi bilo loše da svaki član žirija radove ocenjuje u svojoj sobi, gde bi imao svoj mir i priliku da se u potpunosti posveti tom poslu.
Razočaran sam nedavnim žiriranjem ukrštenica sa konkursa ESS povodom jubileja od 30 godina istog.To je trebalo uraditi dosta ozbiljnije i profesionalnije, mada ruku na srce, i radovi nisu bili baš na nivou, što opet ne opravdava žiri. Mišljenja sam da radovi koji se šalju na konkurse moraju biti opisani, uz navedene izvore za manje poznate reči, po proceni autora. Organizator konkursa daje opisane radove članovima žirija, koji radove sami moraju rešiti i onda doneti svoj sud. Tako će videti šta je po njima rešivo, odnosno nerešivo i na osnovu već uobičajenih parametara doneti ispravniju odluku. Neki optimalan broj članova žirija je pet, s tim da poznaju materiju o kojoj je reč. Priznajem, ovde bi bilo problema ako je broj radova veliki, no sam organizator može u startu da eliminiše radove, koji imaju velike greške ili se nisu pridržavali uslova konkursa.
Napisah i olakšah dušu.
Lozničanin
Mišljenja sam da sva okupljanja enigmata moraju imati u svom sadržaju i natjecateljski dio ( što je po meni, pored druženja, razgovora, tupljenja i oštrenja ovog i onog, sastavni i najzanimljivgiji dio), naravno, vodeći računa da se neke stvari( natjecanja, druženja, izleti) ne preklapaju( osobito kvizovka- događa se učestalo i na kraju ispada nakaradno).
Isto tako, smatram , da tzv"dopisno"( unaprijed) natjecanje nema smisla jer se onda gubi smisao okupljanja a što zapravo daje mogućnost raznih manipuliranja, strojnih obrada, kućnih radinosti ( što je već viđeno), jer drugačije je to raditi sustavom- papir olovka i izvoli!
Nadalje, ( da ne ispadne grubo) ozbiljan prigovor zbog izbacivanja natjecanja u rješavanju rebusa u paru , i apel da se isto "vrati". Da bi bilo zanimljivije, predlažem da se dvojci ( taj i taj) neposredno prije, izvlače iz šešira, pa tko umije....( poznat je slučaj iz Bora).
Revijalna izdanja šaha ( tradicionalne enigmatske vještine), pikada, i skokova s mjesta treba konsenzusom zamijeniti nečim originalnijim, i staviti van konkurencije, jer je razvidno da te igre pogoduju samo manjem broju sudionika.( nemam ništa protiv dogovora na licu mjesta, ali da to ne bude uvjet nego stvar konkurencije i zainteresiranosti natjecatelja)
Na kraju, malo karikirano: Važno je sudjelovati, ali je slatko i pobijediti !
Napisah i olakšah dušu.
Ako susreti traju 12+24+12 sati odnosno 48 sati(minimum) onda ne bi trebalo da bude problem odvojiti 3x1,5 sati za zvanično takmičenje (4,5 sati) + još koji sat, minut za neko revijalno takmičenje.
Doduše, problem jeste žiriranje, ali samo sastavljačko jer rješavačko takmičenje može pregledati svak ko je pismen.
Problem sa žiriranjem ("nahvatanjem" članova žirija) pojavljuje se i pojavljivaće se jer je često prevelik pritisak na ocjenjivače. Bilo je i biće grešaka kod žiriranja, ali i to je sastavni dio takmičenja.
Jedna od stvari koju nikako ne mogu da shvatim na SES, jeste stalno pretumbavanje rasporeda takmičenja. Nekoliko puta smo se dogovarali da se u subotu ujutro održi takmičenje u SASTAVLJANJU, pa potom u SASTAVLJANJU ANAGRAMA i REŠAVANJE u nedjelju ujutro. Dogovorimo se, a onda se takmičenje u SASTAVLJANJU ostavlja za nedjelju, pa onda žiri žuri (a onda i griješi).
Da,...i slažemo se da je iluzorno očekivati da će se za 1,5 ili 2 sata sastaviti nešto genijalno, ali ipak, makar su svi takmičari sastavljali pod istim uslovima. Ono prošle godine na Uni i nije bilo loše (ukrštenice) zar ne?
Kod rebusa i anagrama je bilo promašaja, ali kao što rekoh u prethodnom komentaru, i to je sastavni dio igre.
Pero ima bogato iskustvo i dobre ideje. Zato ga treba poslušati i eventualno konsultovati kod organizovanja enigmatskih susreta i takmičenja na njima.
A zašto se sad uopšte insistira na ukidanju takmičenja na SES-u?
Bravo Joco, u pravu si. Tesko je sve napisati ( ovaj vikend opravdano nemam vremena). Ja sam vjerojatno bio na najvise natjecanja... Predlazem vec na Uni razgovore zainteresiranih, pa cemo prenijeti zakljucke. Pozdrav svima, Pero
Evo da i ja olakšam dušu.
Najprije – slažem se u potpunosti sa našim slavljenikom.
Pa onda – bravo Slavko sa tajmingom, upravo se bavim tom temom i za Unu i za sajt, oglas za Unu ide ovog vikenda.
Evo nekim redom o pomenutim detaljima:
- Susret bez natjecanja/takmičenja bi bio osiromašen i nema razloga da se to radi
- Satnicu treba postaviti realno i držati je se strogo (posebno važno za kvizovku)
- Bilo bi dobro izbjegavati „velike titule“, prvak države, naj-ovo, naj-ono, dovoljno je "pobjednik na susretu u disciplini ..."
- Bilo bi jako pozitivno dati realne negativne ocjene promašaja u organizaciji, naravno bez nepotrebnih grubosti.
- Sastavljački žiri treba dogovoriti prije susreta, besmisleno je i nefer improvizirati u tom dijelu - sastavljači dođu na susret, potroše novce i vrijeme, sve shvataju vrlo ozbiljno, potrude se ... i onda sve završi otaljavanjem žiriranja. Velika i višestruko korisna je stvar ako članovi žirija napišu obrazloženja. Kako pridobiti članove žirija – ozbiljnim pristupom svim fazama i detaljima,onda će im biti drago da budu dio nečeg ozbiljnog i vrijednog.
- Potpisivanje radova šifrom je nužno, a možda bi obični brojevi bili još bolji jer su neke šifre prepoznatljive.
- Tačno je da su greške i propusti sastavni dio takmičenja, no ipak treba vidjeti čime su uzrokovane i pozabaviti se time (ja sam na Uni bio nerealan sa kvizovkom i onda još i nedosljedan u poštovanju satnice, dobih zaslužene i kritike i podršku)
- Dopisna natjecanja jesu malko izgubila na draži zbog mogućih kompjuterom urađenih radova, no to je i prilika klasičarima da se dokažu. Mislim da bi trebalo izbjeći slabosti kao što su glasanje za samog sebe, objavljivanje bodovnog stanja prije zaključivanja glasanja, nekako sankcionirati očigledno uzajamno darivanje bodova (ako se ne zna bodovno stanje bio bi to manji problem). Bilo bi vrijedno ako bi žiri rješavao radove, dobra ideja Sretene.
- Sastavljačko natjecanje uživo je pravo sportsko nadmetanje znalaca i trebalo bi ići na to kad god je moguće. Kako Slavko reče na Uni je bilo dobrih radova (neki su i objavljeni u Feniksu i Kvizorami), mislim da su autori uživali, priprema radova za žiriranje je bila dobra, žiriranje je bilo ozbiljno, ali bez dovoljno vremena. Tu dolazimo do pravog problema – kao što su Pero i Boris pisali, za ozbiljno žiriranje treba puno više vremena, Boris je predložio da se proglašenje pobjednika pomakne za neki drugi termin. U narednih par dana ću ponuditi svoj plan za Unu 2016 (željno očekujem primjedbe i prijedloge), a Perin poziv da se o svemu uživo popriča oduševljeno prihvatam. Svaka čast Birthday Boy.
Svi ćemo se složiti da je najlakše doći i takmičiti se, i onda "prst u uho". Mnoooogo teže je organizovati takmičenje da sve protekne regularno ili biti član žirija i rasporediti ocjene.
Bez natjecanja naši susreti ne bi imali smisla. Njihova provedba je nešto sasvim drugo. Naime, uvijek netko mora jače potegnuti da bi se natjecanja realizirala. Možda bi bilo bolje da sastavljanje bude subotom, a odgonetanje nedjeljom i proglašenje nedjeljom uvečer. Dakle, slažem se s većinom ili sa svima. A gdje je ta kava, Slavko?
Kafe/kave će biti ako bude razgovore :)
Upravo je najbolja od svih žena odišla da pristavi jednu razgovorušu. Naime, obavio sam sve poslove koje sam zacrtao za danas (bilo je dosta toga) pa će sada srkanje kafe, a onda malo ću da se posvetim i ovom blogu (danas zapostavljenom). Treba "nahraniti" blog materijalom za naredne dane.
Interesantno zapažanje - Ovdje čitamo komentare samo kolega koji smatraju da takmičenja mora biti, a nema drugačijih mišljenja.
Najbolje bi bilo da u žirijima za sastavljačka takmičenja na enigmatskim susretima, a i onima koji se organizuju preko interneta, budu urednici enigmatskih listova. Tada se vjerovatno ne bi događalo da budu odlično plasirani sastavi koji se ne mogu objaviti u - enigmatskim listovima.
Ocenjivanje
Kod ocenjivanja anagrama, po meni, treba da postoje tri faze:
1. Selekcijom se odbacuju neispravni radovi (+- slovo, isti koren i sl)
2. Komisijski se odbacuju anagrami koji nisu u vezi sa temom, nemaju ključnu reč i ne asociraju na moguće rešenje
3. Ostatak se procenjuje prema smislenosti, dužine reči, upotrebe repova itd. Manje su vredni oni nategnuti sa upotrebom uzvika, rečci i drugih repova, potom se ceni dužina upotrebljenih reči i na kraju smislenost i asociranje na rešenje!
Barem bi tako trebalo da bude, koliko sam ja shvatio suštinu anagramiranja!
Nikola ČD Pešić
Постави коментар