KRNJA TRIBINA

Aforističari

Eroteka (196)

Prethodno pročitati (nije obaveza već preporuka) : EROTEKA 194 i EROTEKA (195).

Izlet smo svi ocijenili kao vrlo uspješan. Svi smo puni utisaka, a jedini (mali) problem bila je vrućina u autobusu, ali kao što vidite svi smo se vratili živi i zdravi. Nakon izleta krenuli smo sve po spisku...ručak, a u vrijeme ručka i čitanje aforizama. Kolege su svojim aforizmima zabavili Raša Stanojković (Vranje), Nikola Pešić (Niš) i Željko Marković (Čačak). Svi su dobili zasluženi aplauz, a posebno Vranjanac jer je prevalio dug put do Čačka, iako nije u cvijetu mladosti. Postupak za svako poštovanje. Koliko sam zapazio, najveći dio učesnika iskazuju dužno poštovanje starijim kolegama, pa je najstariji učesnik Duško Lazić (rođen 1934. godine) od ESS dobio diplomu. Isto priznanje uručeno je  najmlađim Jovanu.

Najmasovnije takmičenje bilo je ono u rješavanju zagonetaka koje je uradio Zoran Radisavljević. Kada smo žirirali, zaključili smo da nije bilo nimalo jednostavno jer je bilo nekoliko zagonetaka koje niko nije odgonetnuo. Najveći problem je bila osmosmjerka u kojoj su se tražili osvajači medalja u Riju (etimologija, a zadata su samo imena pa je bilo teško pronaći neka prezimena iz egzotičnih država i još egzotičnijih sportova).

E, sad žurka!

Enigmatska tribina je bila najavljena kao razgovor o Monografiji 70 godina „Enigme“, ali smo svi obavješteni da ćemo razgovarati i o aktuelnom stanju enigmatike u Srbiji. Kada sam to čuo (u petak, 15.00) sam sam sebi kazao – To je adekvatno mjesto i vrijeme da kažem nekoliko vaspitnih rečenica izvjesnom članu predsedništva ESS. Tako sam se i ponašao. Čekao sam adekvatno mjesto da Zoranu Radisavljeviću kažem nekoliko rečenica koje je zaslužio, a koje se niko ne usuđuje da mu kaže. Smjestio sam se tačno nasuprit pomenute persone, s namjerom da ga gledam u oči kada mu se budem obraćao. Počinje tribina, Aco najavi da ćemo pored najavljene teme govoriti i o aktualnoj problematici, te to detaljno obrazlaže navodeći da postoje dva tabora u ESS, da čim jedni urade nešto to dovodi do otpora druge strane, pa da odmah prima mnoštvo poruka, pojedinci ga zovu telefonom da se žale, itd (U tom momentu šapatom me pita Goca Šarić: Ko je druga strana?!).  Tada  ustaju ZR i Miloš Karna i napuštaju prostoriju. Mislim, odoše na momenat, pa će se vratiti.

Govorimo o prvoj temi (Monografija „Enigme“) i vodi se konstruktivna diskusija. Razgovaramo skoro sat vremena o ovoj značajnoj inicijativi koju je pokrenuo Krsta Ivanov. Prisutan je i Nebojša Vučinić, glavni urednik „N. Enigme“. Svi govornici podržavaju ovu ideju, pa su na kraju usvojeni zaključci u tom pravcu.

Počinjemo drugu temu, a Zoran se ne vraća. (Kasnije dolaze informacije da se u hodniku čuje njegov glas iz sobe). Aco ima poduže izlaganje u kome ponavlja da postoje sukobi, dvije struje, netrpeljivosti, teške riječi, pominje EKK, naše majice, hvali nas da redovno ispunjavamo sve što se od nas traži, da redovno šaljemo dopise o našim aktivnostima, pominje „problem“ registrovani-neregistroivani klubovi itd. Priča se stalno vrti oko istog. Nije rečeno ali iz konteksta se da zaključiti da je EKK na jednoj strani, a svi ostali na drugoj.

Javljam se za riječ. Svi me pažljivo slušaju. Rekoh (citiram po sjećanju): Čini mi se da stalno pričamo uopšteno, a da nikada ne kažemo suštinu. EKK nije u sukobu sa ESS, ovdje je riječ o „sukobu“  Zorana Radisavljevića sa mnom, a onda i sa svima ostalima. Ja nisam u sukobu s njim, ali pošto on nije ovdje neću kazati ništa što sam namjeravao da kažem njemu u lice. Ako mislite da je u redu što njega nema, onda je u redu. Što se tiče drugoga, u ESS sam od 1992. godine i jednako sam se ponašao prema Savezu bez obzira ko je bio predsednik. EKK je klub koji sve radi planski. Planirali smo da ćemo za jedno tri godine dostići nivo da možemo prerasti iz sekcije pri ESS u registrovani klub (kod APR). Pošto napredujemo brže nego što smo očekivali, obaveštavamo vas da ćemo zahtev za registraciju u APR-u poslati u narednih 15-tak dana.

Kazao sam još štošta, ali to u ovom momentu nije bitno.

Javljaju se drugi diskutanti. Jedni me savjetuju da ignorišem sve uvrede koje dobijam od ZR, drugi se bune zbog izjava naprijed pomenutog, zbog uzurpacije Otvorenog prvenstva za anagramiste, da ne može da govori u prvom licu jednine, ... (Imam osjećaj da bi bilo manje govornika da je prisutan ZR, jer se niko nije dosjetio da kaže – Hajde da ga pozovemo da dođe pa da mu kažemo! Ljudi izbjegavaju da kažu šta misle o njegovim postupcima). Diskusija je trajala prilično dugo, a ja sam se sve nadao da će se dotični vratiti. Mora da je imao važnijeg posla od ovoga.

U 20 sati su nas pozvali da moramo na večeru. Čim sam stigao za astal, Najbolja od svih žena me upita: „I šta bi?“ jer je znala za moju namjeru. Rekoh – „Uteče!“. Potom društvu za stolom prepričah šta se desilo, a Najbolja reče: „Kao Zona Zamfirova – pobegulja“. Naravno, odmah se to „pobegulja“ primilo. (Oni koji nisu gledali film i seriju, iz konteksta su shvatili značenje riječi).

Nakon večere nastavili smo Tribinu, ali opet u „krnjem“ sastavu. Rade Matić se osvrnuo na skandalozne pojmove u ukrštenicama u prilogu subotom u „Politici“ i dnevnom izdanju „Novosti“. Po tom pitanju vođena je konstruktivna diskusija, pa je rukovodstvo ESS dobilo zadatak da se pismom obrati redakcijama. Pri kraju tribine u salu se vratio mladi Miloš Karna da pita kada će kvizovka. Rekosmo odmah, i ubrzo se završi tribina. Nisam uspio da kažem što sam mislio, a nisam želio nikakvu raspravu po hodnicima.

Za turnir u kvizovci prijavilo se 6 takmičara, ali je Karna odustao jer je otišao sa Zoranom (koji se pojavio sa kompletima kvizovke). Očigledno su sada imali malo više vremena nego za vrijeme trosatne tribine. Odoše, a onda je  Vladimir Šarić odustao da bi pripomogao da se turnir brže odigra. Dok smo čekali početak turnira, neobavešteni mladić (Karna) izreče nešto na šta smo se svi zabezeknuli. Naime, on je mislio da je kvizovku smislio Zoran. Ilija Slavonski mu ukratko prepriča istorijat kvizovke. Treba podučiti mlade koji žele da slušaju starije i iskusnije.

Dogovaramo se da odigramo jedan brzi turnir. Igramo bez sata, odnosno sa satom, ali sa zajedničkim vremenom za oba takmičara. Igramo i nema nikakvih probleme, a složeno je dosta premiranih riječi. Dobre partije su odigrane, a posebno ona sa Perićem je bila baš kvalitetna.

Počinje vaterpolo finale na OI, ali žiri mora da radi jer hoćemo sve da završimo, pa da sutra nemamo posla. Povremeno osluškujemo povike navijanja iz sale sa TV. Zaključujemo da će biti zlata za Srbiju. Žiriranje je opet proteklo kako treba, a prilikom dešifrovanja imena i prezimena, imali smo kratke diskusije po nekoliko spornih pitanja. Nije bilo spora među nama. Postupili smo po pravilniku i nismo prihvatili neke prijave registrovanih članova jednog kluba da nastupe za drugi klub. Napravismo tabele koje su bile istaknute na oglasnu tablu malo iza ponoći. Radili smo dobro i udarnički. Bravo za žiri. (Naknadno čujem da je bilo nekih gunđanja, ali ništa što bi nas kao žiri moglo zabrinuti).

Nastaviće se (možda!)

Tribina