Ovaj blog ne bi bio ono što jeste da nema vrednih saradnika. Mislite vi stalno na svoj TIO!
Evo, danas su čak četvorica kolega (jedan baš iz dalekog sveta) blogogazdi skrenuli pažnju na tekst na slajtu lista "Danas". Bilo je različitih propratnih poruka, od "opet!" do "ne može da škodi!", ali najviše mi se dopada ova "DIŽEM RUKE OD ENIGMATIKE!".
Pročitajte tekst (OVDE) pa da pretresemo temu.
5 коментара:
Dobro je dok čitaju normalne novine:)
Ne slažem se sa zaključcima iz studije. Svako korištenje moždanih vijuga je korisno i utječe na mentalno zdravlje.
Studija je metodološki diskutabilna zbog prigodnog uzorka i osipanja, što će reći da je zaključak neopravdano generalizovan. Ako je ovde nešto i dokazano, može se izraziti rečima: "kod 64-ogodišnjaka koji su učestvovali u konkretnom istraživanju nije nađena značajna uzročno-posledična veza između petnaestodnevnog prinudnog rešavanja enigmatskih zadataka i opadanja mentalnog zdravlja". To je sve.
Plastično, to je kao da smo otišli u jedan veči starački dom, te sastavili uzorak po jednom jedinom kiterijumu: uzrastu. Dakle, tu bismo imali i nepismene, i polupismene, i mentalno defektne, i lica u raspadu... i jedan mali postotak sasvim zdravih ljudi. Onda bismo mogli da ih podelimo u 2 grupe, pa da jednima dajemo da čitaju "Danas" 15 dana, a da ove druge pustimo da rade šta im je volja. 16. dana bismo mogli da im merimo mentalnu deterioraciju tj. opadanje mentalnih funkcija, i u najboljem slučaju bismo ustanovili da ovi koji su čitali "Danas" nisu ni gluplji, ni pametniji, ni zdraviji, ni bolesniji nego što su bili (eventualno bismo mogli da ustanovimo da im se zgadilo to prinudno višečasovno čitanje dnevnih novina). I onda bismo, po ovoj logici, mogli ekskluzivno da obavestimo javnost da "čitaocima Danasa preti demencija", i to isto onoliko koliko preti i drugima.
Ukratko, ovakva "istraživanja" niti čemu služe, niti šta dokazuju, osim što su vrlo zgodna za populističko diskreditovanje nekog brenda.
Uzgred, kao mlađi korisnik i proizvođač enigmatskih problema, iz prve ruke mogu da posvedočim da bavljenje enigmatikom u našim teritorijalnim okvirima veoma loše utiče na psihofizičko zdravlje. Nikakvu blagodet nisam imao od toga, energetski i ostali rashodi su mi vazda bili 20 puta veći od prihoda, i u 35. godini se osećam bar 20 puta gluplje nego kada sam imao 25 tj. onda kada sam se enigmatikom bavio samo pasivno i posmatrački. U pogledu baratanja verbalnim informacijama ne beležim ni uspon, ni pad, osim što sam stekao rutinu u izvršavanju sasvim konkretnih operacija (poput kombinovanja slova), i to toliko konkretnih da nema govora o transferu (dakle, to što bolje kombinujem slova nego kad sam imao 25, ne znači da mi je npr. posednička kominatorika razvijenija).
Vjerujem da je onaj "aha, to je to, bravo" moment super lijepa i korisna stvar bez obzira da li se radi o rješavanju, sastavljanju ili nekoj devetoj izazovnoj i kreativnoj djelatnosti. Užitak je to, a on je neprocjenjiva stvar. Rutinsko beskonačno rješavanje bezličnih radova je ubijanje vremena uz rutinsko dozivanje pojmova iz "memorije sjećanja". Vjerujem da i to ima korisne efekte više od zaboravljanja svakodnevnih briga. Naravno, nemam nikakvih znanja u ovoj oblasti, eto tek vjerujem, meni tako izgleda...
Ovaj novinski tekst nisam i neću čitati, nema tu ni izazova ni užitka.
Jedino što sigurno djeluje je ovo:
ORANICE SPAS RANO SNENOM!
RANO SNENOM SPASEN RACIO!
"Mens sana in corpore sano"
Постави коментар