Potaknut time što se trvdi da je nedostatak i manji kvalitet u rebusima ako se upotrebe u postavci dvoslovi (eto, videli smo AR, RA, PI ...), da li je nedostatak upotreba dvoslova u rešenju - na primer DO, KA, NA, SA, UZ ..., pa čak i jednoslovi: O, U, S, K ... Ovo drugo čak smatramo i veći kvalitet da se ne bi desilo da rebus bude obična čitaljka, zar ne?
Ovde je po propozicijama bilo zabranjeno menjati pojmove po padežima, a to uglavnom znači nabrajanje pojmova. Naravno da je onda dodatno poželjno da pojmovi budu duži, čak i da se izbegnu troslovi ako je moguće.
Nikola, siguran sam da možeš da napraviš razliku između pojma u postavci dužine dva slova i od predloga ili veznika od dva ili jednog slova koji su samo deo konstrukcije nekih dužih pojmova.
Ne znam odakle vam ovo je "bilo zabranjeno menjati pojmove po padežima"?! Video sam da je to neko već napisao u jednom komentaru. U propozicijama jasno piše da se to odnosi samo na one zadate pojmove (sova, ambar i ostali). Svi ostali pojmovi su se mogli menjati po padežima.
"...koji su samo deo konstrukcije nekih dužih pojmova"
Pa i dvoslovi u postavci rebusa postaju deo konstrukcije dužih pojmova u rešenju.
AR - imaMARSOVAc RA - RAKIJEv PI - guSLEPI
Ipak, primedba Dejana o dvoslovima u postavci vredi pažnje, a diskusije treba da pokažu da li i koliko stvarno umanjuju kvalitet rebusa i da li ih treba izbegavati.
Vanja, može da se pretpostavi da sam mislio na zadate pojmove.
U praksi to znači da se sve oko njih vrti, oni su osnova, a samim tim to navodi sastavljače na obično nabrajanje i ostalih nezadatih pojmova. Dokaz je da su svi rebusi su do sada bili takvi.
Interesantno je da se sad javljaš kao član žirija, a ne kada sam pitao da mi neko obrazloži onu drugoplasiranu nebulozu. Nikakav mi problem nije da kažem, da za kvalitet dosadašnjeg žiriranja imate od mene (od 1 do 5) jedinicu.
Možda ne znamo žirirati rebuse. Možda! Anagrame izgleda znamo žirirati jer je komentara NULA, a znamo i dobro da se zabavimo na Danima ludaje jer je komentara NULA.
Ocjena Dejanovih komentara: 10. Ocjena Slavkovih komentara: 2. Ako se netko ne slaže s ocjenom, automatski je to atak na žiri. Pa Dejan se više trudio komentarajući od nekih autora u sastavljanju. Anagrami i križaljke bi također bili komentirani da nisi prezentirani onako sve u đuture. Pero
Nisam baš razumeo na kom jeziku je trebalo sastaviti rebus. Pavičiću je ovde naširoko objašnjavano da ne može "četati" jer je u srpskom "četovati", a Nazanskom, gle čuda, ne samo da nije zamereno što lažac ne pripada srpskom jezičkom fondu, nego je i visoko ocenjen.
Pero, prijatelju, očigledno nisam shvačćen na pravi način. U mom komentaru sam govorio o dvije različite stvar: Kad se nešto kritikuje ima milion komentara, a kad treba hvaliti (npr. anagram) onda je NULA, što samo govori o ljudskoj prirodi. Juče Migo upita da li je iko pročitao onu njegovu priču iz Galaksije koja je imala NULA koemntara. Rekoh da je imala veliki broj komentara, ali da je bila nestašica mastila kada je trebalo da se napiše pokoja riječ pohvale (ili pokude).
Iznošenje ocjena je POŽELJNO, kritikovanje žirija je POŽELJNO. Ne shvatam to napadom na žiri. Moje "i jedinica je za ljude" nije moj osjećaj da je to atak na žiri. Neka nam jedinice, ako smo je zaslužili. Druga je stvar to što ja mislim da nismo.
Ne znam odakle je kopiran taj test o jednačenju po zvučnosti, slutim da je sa interneta i bez autorstva. "Lažac" nije deo savremenog srpskog jezika, barem ne na ekavskom govornom području. I to piše na netu za one koji ne prate tokove i zabagovali su kod sistematskog srpskohrvatskog rečnika iz 1936.
U RMS - u je, naravno, naveden sa referencama Šenoa i Ćorović. Ali sa sličnim referencama je u tom rečniku navedeno na hiljade reči iz 19. i s početka 20. veka. Uostalom, svakojaka se čudesa mogu sresti i u Zmajevoj poeziji i prozi, ali te reči su odavno van standarda ("... sto mi vredi milijuna ...", "ima hlače, ne zna šta će ...", "... brašno, šećer, kava ...", " ... ali neko poruči mišu brzojavom ...", "... brat prodaje žigice ...", "i zaiska lutku, samo da ju gleda", "prije", "smije", "grije", "bijaše" u pesmama na ekavici kao dobar dan itd.)
Ovi primjeri iz prošlosti samo govore u prilog činjenici da se Srbi lako (prelako) odriču svojih riječi, a kad oni neće...ima ko hoće. Nedavno je bilo riječi o najhrvatskihoj riječi KRUH, koje zaista nema u savremenom srpskom jeziku. To što ja nikad ne govorim kruh (već hljeb, ili kada hoću da budem fin u prodavnici na ekavskom području, onda hleb) ne daje mi pravo da se odreknem i kruha u fondu srpskog jezika kojim govorim (kad ne govorim srpskohrvatskim!). Mislim da je slično i s lašcem. Zaisata u Kikindi će rijetko ko (ili niko) reći za nekoga da je lažac već (kopiram iz knjige "Rečnik sinonima"):Синоними:
Dakle, Možda mali procenat (ne sasvim mali!) Srba (ma gdje bili) u svakodnevnom govoru ne kažu "kruh", tvrdim da sto posto Srba (i onih koji žive zajedno sa Srbima) znaju da je hleb = kruh. Skoro isto je i sa lažovom, lašcem.
Uh, odlutasmo od teme...a tema je ovaj rebus koji je (mislim) zasluženo među prvih deset na ovom takmičenju.
Stvar nije baš tako prosta kako je predstavljena u tom posprdnom komentaru. Pa, 100 % Srba zna i da je "unatoč" uprkos, pa to ipak ne čini reč našom. Može i dalje: svi znaju da je "spasiba" hvala na ruskom, svi znaju da je "guten tag" dobar dan na nemačkom, "au revoir" doviđenja na francuskom itd. Po tvojoj logici, ispunjen je uslov da te reči postanu naše (a sigurno se na našim ulicama mogu čuti i Rusi i Nemci i Francuzi).
Božo, niko nije ni tvrdio drugačije. Ja sam gore naveo ijekavizme koji su korišćeni u Zmajevim tekstovima na ekavici. Može ili jedno, ili drugo, ne može miješano (možda bi i to trebalo uneti u Ustav). Što se kruha tiče, on je i dalje živ u (govornom) srpskom jeziku zahvaljujući frazi "trbuhom za kruhom", inače se ne koristi, naročito ne u centralnoj Srbiji (a kao što sam jednom ili više puta objašnjavao, jezik se svuda, pa valjda i kod nas, zvanično oblikuje u centrali, a ne po ćoškovima, u komšiluku i dijaspori... ne znam da li to piše u Ustavu).
Za sve one koji "ne prate tokove i zabagovali su kod sistematskog srpskohrvatskog rečnika iz 1936", citiraću "Pravopis srpskoga jezika" Matice srpske, ekavsko izdanje (2010.), strana 355: лажац, лашца (мн. лашци-лажаца), лашчев (обичније лажљивац, лажов)
Da, da, samo pored rečnika postoji i praksa. A u praksi bogac, sudac, punac, lažac (...) spontano bivaju odbačene od prosečnog govornika srpskog jezika kao tuđe. Natprosečni, kao pokojni Milan Šipka, zagrebački đak koji je u Srbiju dolazio samo turistički, moraju znati i više od nas običnih smrtnika. Inače, u rečnicima svašta piše, takav nam je usud... naročito od 1991.
25 коментара:
Ne mogu slepi sa lašcima - Nemo, gusle, pi, salaš, cima. Pero
Ocjena: 8. Pero
Pi, pi, pi, pi...7.
Potaknut time što se trvdi da je nedostatak i manji kvalitet u rebusima ako se upotrebe u postavci dvoslovi (eto, videli smo AR, RA, PI ...), da li je nedostatak upotreba dvoslova u rešenju - na primer DO, KA, NA, SA, UZ ..., pa čak i jednoslovi: O, U, S, K ... Ovo drugo čak smatramo i veći kvalitet da se ne bi desilo da rebus bude obična čitaljka, zar ne?
Ovde je po propozicijama bilo zabranjeno menjati pojmove po padežima, a to uglavnom znači nabrajanje pojmova. Naravno da je onda dodatno poželjno da pojmovi budu duži, čak i da se izbegnu troslovi ako je moguće.
Nikola, siguran sam da možeš da napraviš razliku između pojma u postavci dužine dva slova i od predloga ili veznika od dva ili jednog slova koji su samo deo konstrukcije nekih dužih pojmova.
Ne znam odakle vam ovo je "bilo zabranjeno menjati pojmove po padežima"?! Video sam da je to neko već napisao u jednom komentaru. U propozicijama jasno piše da se to odnosi samo na one zadate pojmove (sova, ambar i ostali). Svi ostali pojmovi su se mogli menjati po padežima.
"...koji su samo deo konstrukcije nekih dužih pojmova"
Pa i dvoslovi u postavci rebusa postaju deo konstrukcije dužih pojmova u rešenju.
AR - imaMARSOVAc
RA - RAKIJEv
PI - guSLEPI
Ipak, primedba Dejana o dvoslovima u postavci vredi pažnje, a diskusije treba da pokažu da li i koliko stvarno umanjuju kvalitet rebusa i da li ih treba izbegavati.
Vanja, može da se pretpostavi da sam mislio na zadate pojmove.
U praksi to znači da se sve oko njih vrti, oni su osnova, a samim tim to navodi sastavljače na obično nabrajanje i ostalih nezadatih pojmova. Dokaz je da su svi rebusi su do sada bili takvi.
Interesantno je da se sad javljaš kao član žirija, a ne kada sam pitao da mi neko obrazloži onu drugoplasiranu nebulozu. Nikakav mi problem nije da kažem, da za kvalitet dosadašnjeg žiriranja imate od mene (od 1 do 5) jedinicu.
I jedinica je za ljude.
Možda ne znamo žirirati rebuse. Možda!
Anagrame izgleda znamo žirirati jer je komentara NULA, a znamo i dobro da se zabavimo na Danima ludaje jer je komentara NULA.
U prosjeku, jaka trojka :)
Ocjena Dejanovih komentara: 10. Ocjena Slavkovih komentara: 2.
Ako se netko ne slaže s ocjenom, automatski je to atak na žiri. Pa Dejan se više trudio komentarajući od nekih autora u sastavljanju. Anagrami i križaljke bi također bili komentirani da nisi prezentirani onako sve u đuture. Pero
Nisam baš razumeo na kom jeziku je trebalo sastaviti rebus.
Pavičiću je ovde naširoko objašnjavano da ne može "četati" jer je u srpskom "četovati", a Nazanskom, gle čuda, ne samo da nije zamereno što lažac ne pripada srpskom jezičkom fondu, nego je i visoko ocenjen.
I dvojka je za ljude!
Pero, prijatelju, očigledno nisam shvačćen na pravi način. U mom komentaru sam govorio o dvije različite stvar:
Kad se nešto kritikuje ima milion komentara, a kad treba hvaliti (npr. anagram) onda je NULA, što samo govori o ljudskoj prirodi. Juče Migo upita da li je iko pročitao onu njegovu priču iz Galaksije koja je imala NULA koemntara. Rekoh da je imala veliki broj komentara, ali da je bila nestašica mastila kada je trebalo da se napiše pokoja riječ pohvale (ili pokude).
Iznošenje ocjena je POŽELJNO, kritikovanje žirija je POŽELJNO. Ne shvatam to napadom na žiri.
Moje "i jedinica je za ljude" nije moj osjećaj da je to atak na žiri. Neka nam jedinice, ako smo je zaslužili. Druga je stvar to što ja mislim da nismo.
Промена звучног сугласника у безвучни назива се обезвучавање.
Б прелази у П (врабац – врапци, кобац – копци, љубак – љупка)
Д прелази у Т (гладак – глатка, под + председник – потпредседник)
З прелази у С (низак – ниска, близак – блиска, резак – реска)
Ж прелази у Ш (троножац – троношца, лажац – лашца, тежак – тешка)
Ђ прелази у Ћ (Боговађа – Боговаћки, рођак – роћко, риђ – рићкаст)
Г прелази у К (друго – друкчије, свакидашњи – свагдашњи)
Meni je rebus odličan!
Ne znam odakle je kopiran taj test o jednačenju po zvučnosti, slutim da je sa interneta i bez autorstva.
"Lažac" nije deo savremenog srpskog jezika, barem ne na ekavskom govornom području. I to piše na netu za one koji ne prate tokove i zabagovali su kod sistematskog srpskohrvatskog rečnika iz 1936.
U RMS - u je, naravno, naveden sa referencama Šenoa i Ćorović. Ali sa sličnim referencama je u tom rečniku navedeno na hiljade reči iz 19. i s početka 20. veka. Uostalom, svakojaka se čudesa mogu sresti i u Zmajevoj poeziji i prozi, ali te reči su odavno van standarda ("... sto mi vredi milijuna ...", "ima hlače, ne zna šta će ...", "... brašno, šećer, kava ...", " ... ali neko poruči mišu brzojavom ...", "... brat prodaje žigice ...", "i zaiska lutku, samo da ju gleda", "prije", "smije", "grije", "bijaše" u pesmama na ekavici kao dobar dan itd.)
Ovi primjeri iz prošlosti samo govore u prilog činjenici da se Srbi lako (prelako) odriču svojih riječi, a kad oni neće...ima ko hoće.
Nedavno je bilo riječi o najhrvatskihoj riječi KRUH, koje zaista nema u savremenom srpskom jeziku. To što ja nikad ne govorim kruh (već hljeb, ili kada hoću da budem fin u prodavnici na ekavskom području, onda hleb) ne daje mi pravo da se odreknem i kruha u fondu srpskog jezika kojim govorim (kad ne govorim srpskohrvatskim!).
Mislim da je slično i s lašcem. Zaisata u Kikindi će rijetko ko (ili niko) reći za nekoga da je lažac već (kopiram iz knjige "Rečnik sinonima"):Синоними:
лажљивац, лажац, лажа, лажовчина, лажљивчина, лажоња, лаживац, фам. фолирант фам., клеветник, лажиторба, рег. јаланџија рег., еуф. фалсификатор еуф., симулант еуф., обмањивач еуф., лашчина рег., паралажа суж., трчилажа суж., жарг. ложач жарг.
Dakle, Možda mali procenat (ne sasvim mali!) Srba (ma gdje bili) u svakodnevnom govoru ne kažu "kruh", tvrdim da sto posto Srba (i onih koji žive zajedno sa Srbima) znaju da je hleb = kruh.
Skoro isto je i sa lažovom, lašcem.
Uh, odlutasmo od teme...a tema je ovaj rebus koji je (mislim) zasluženo među prvih deset na ovom takmičenju.
Stvar nije baš tako prosta kako je predstavljena u tom posprdnom komentaru. Pa, 100 % Srba zna i da je "unatoč" uprkos, pa to ipak ne čini reč našom. Može i dalje: svi znaju da je "spasiba" hvala na ruskom, svi znaju da je "guten tag" dobar dan na nemačkom, "au revoir" doviđenja na francuskom itd. Po tvojoj logici, ispunjen je uslov da te reči postanu naše (a sigurno se na našim ulicama mogu čuti i Rusi i Nemci i Francuzi).
Kruh i ijekavica su deo srpskog jezika ,a ravnopravnost sa ekavicom je,koliko ja znam, naznačena i u Ustavu Srbije.
Meni je ok lažac.
Korigujem se za ocenu žiriranja, može i 1,5.
Božo, niko nije ni tvrdio drugačije. Ja sam gore naveo ijekavizme koji su korišćeni u Zmajevim tekstovima na ekavici. Može ili jedno, ili drugo, ne može miješano (možda bi i to trebalo uneti u Ustav).
Što se kruha tiče, on je i dalje živ u (govornom) srpskom jeziku zahvaljujući frazi "trbuhom za kruhom", inače se ne koristi, naročito ne u centralnoj Srbiji (a kao što sam jednom ili više puta objašnjavao, jezik se svuda, pa valjda i kod nas, zvanično oblikuje u centrali, a ne po ćoškovima, u komšiluku i dijaspori... ne znam da li to piše u Ustavu).
Za sve one koji "ne prate tokove i zabagovali su kod sistematskog srpskohrvatskog rečnika iz 1936", citiraću "Pravopis srpskoga jezika" Matice srpske, ekavsko izdanje (2010.), strana 355:
лажац, лашца (мн. лашци-лажаца), лашчев (обичније лажљивац, лажов)
Isto piše na 522. strani u "Pravopisnom rečniku srpskog jezika" Milana Šišpke (Prometej, 2010).
Da, da, samo pored rečnika postoji i praksa. A u praksi bogac, sudac, punac, lažac (...) spontano bivaju odbačene od prosečnog govornika srpskog jezika kao tuđe. Natprosečni, kao pokojni Milan Šipka, zagrebački đak koji je u Srbiju dolazio samo turistički, moraju znati i više od nas običnih smrtnika.
Inače, u rečnicima svašta piše, takav nam je usud... naročito od 1991.
Mladene, izvini, ali ja više vjerujem "turisti" Milanu Šipki nego tebi kada je srpski jezik u pitanju.
Legitimno, tvoj natječaj (valjda se tako kaže i u srpskom, treba da se vidi kod Šipke), tvoja i literatura.
Постави коментар