Godinama sam se pitao kako je ta nakaradna reč uopšte dospela u naš jezik (tačnije: u ukrštenice, jer se jedino tu koristi)... i zaključio sam sledeće: budući da je na prelazu iz XIX u XX vek bilo vrlo moderno uvoziti bespotrebne galicizme, neki pomodni književnik toga doba je verovatno upotrebio čistu francusku grafiju ETUI u posebnom kontekstu (takve reči su obično u italiku). Vujaklija je to očito prepisao po Vuku, i tako je došlo do transliteracije. Da je transkribovao, imali bismo ETI, a adaptacija koju navodi Klaić glasi ETIJA (zapravo, nisam baš siguran da li je tu reč o adaptaciji ili genitivnom obliku transkripcije eti). Ako neko ima Rečnik SANU, voleo bih da znam koji je (tj. čiji) primer tamo naveden. U RMS - u se ne spominje.
Vidjevši gornji prilog proverio sam kako stoji sa izrazom ETUI na slovenačkom. Svi rečnici slovenačkog književnog jezika i sva izdanja slovenskog pravopisa posle drugog svetskog rata sa kojima razpolažem, govore o ETUI bez ikakvih ograničenja. U isto vreme i zadnja dva rečnika stranih reči pominju ETUI kao stranu reč. Svi izvori navode kao adekvatan slovenački izraz TOK, TUL ili TULEC. Svakodnevna praksa ipak ide u pravcu ETUI-ja. Etui se upotrebljava dnevno recimo za čuvanje naočala, olovki, nakita, manjih predmeta, dok se tok upotrebljava manje više na seoskim područjima, kao predmet gde se odloži brus za kosu ili nešto slično, dok je tul, tulec najviše u upotrebi kao spremnik za strelice. Uz to tulec ima još jedan pomen, kao deo puščanog taneta. Verovatno bih me mnogi začudeno gledali, ako ne bih upotrebio izraz etui, kada bih morao naočale ili lančič spremiti. U enigmatici, se najviše pojavljuje izraz etui, manje tul (ali se to uglavnom opisuje kao nekadšanji veslač, juniorski svetski prvak - Erik), dok ostali pojmovi vrlo malo.
3 коментара:
Gde staviš, E TU I nađeš.
Godinama sam se pitao kako je ta nakaradna reč uopšte dospela u naš jezik (tačnije: u ukrštenice, jer se jedino tu koristi)... i zaključio sam sledeće: budući da je na prelazu iz XIX u XX vek bilo vrlo moderno uvoziti bespotrebne galicizme, neki pomodni književnik toga doba je verovatno upotrebio čistu francusku grafiju ETUI u posebnom kontekstu (takve reči su obično u italiku). Vujaklija je to očito prepisao po Vuku, i tako je došlo do transliteracije. Da je transkribovao, imali bismo ETI, a adaptacija koju navodi Klaić glasi ETIJA (zapravo, nisam baš siguran da li je tu reč o adaptaciji ili genitivnom obliku transkripcije eti).
Ako neko ima Rečnik SANU, voleo bih da znam koji je (tj. čiji) primer tamo naveden. U RMS - u se ne spominje.
U svakom slučaju, ja uvek radije upotrebim EMUI.
Vidjevši gornji prilog proverio sam kako stoji sa izrazom ETUI na slovenačkom. Svi rečnici slovenačkog književnog jezika i sva izdanja slovenskog pravopisa posle drugog svetskog rata sa kojima razpolažem, govore o ETUI bez ikakvih ograničenja. U isto vreme i zadnja dva rečnika stranih reči pominju ETUI kao stranu reč. Svi izvori navode kao adekvatan slovenački izraz TOK, TUL ili TULEC.
Svakodnevna praksa ipak ide u pravcu ETUI-ja. Etui se upotrebljava dnevno recimo za čuvanje naočala, olovki, nakita, manjih predmeta, dok se tok upotrebljava manje više na seoskim područjima, kao predmet gde se odloži brus za kosu ili nešto slično, dok je tul, tulec najviše u upotrebi kao spremnik za strelice. Uz to tulec ima još jedan pomen, kao deo puščanog taneta. Verovatno bih me mnogi začudeno gledali, ako ne bih upotrebio izraz etui, kada bih morao naočale ili lančič spremiti.
U enigmatici, se najviše pojavljuje izraz etui, manje tul (ali se to uglavnom opisuje kao nekadšanji veslač, juniorski svetski prvak - Erik), dok ostali pojmovi vrlo malo.
Štefan Markovič
Постави коментар