NADA -
Časopis namijenjen pouci, zabavi i umjetnosti
Piše: Radoja Racanović
Povodom
godišnjice izlaska 24. broja sarajevskih novina „Nada“ (15. decembra 1895.
godine), u kojem je – priklanjam se tom mišljenju - objavljena prva ukrštenica
(križaljka) na svijetu, nalazim za shodno da napišem nekoliko rečenica o tim i
uopšte novinama koje su izlazile u BiH krajem 19. vijeka.
Postoji i
dodatni povod za ovo „prošireno“ pisanje. Naime, na današnji dan 16. decembra
1885. godine izašao je prvi broj "Bosanske vile", jednog od najstarijih
i najznačajnijih kniiževnih listova koji su izlazili u BiH ikada.
"Bosanska vila" se od prvog broja odredila „kao srpski jedini list u
ovim zemljama“, i kao takav je bio posebno cenzurisan od austrougarskih vlasti.
Uprkos tome, izlazio je redovno, dva do tri puta mjesečno i štampan ćirilicom,
sve do 15. juna 1914. g. kada je zabranjen. Brojna su imena naših književnih
velikana čija su se djela našla u izdanjima „Bosanske vile”: Jovan Dučić, Petar
Kočić, Aleksa Šantić, J. J. Zmaj, Stevan Sremac, Ivo Andrić, Isidora Sekulić,
Osman Đikić, Tin Ujević, Vladimir i Svetozar Ćorović, Jovan i Vojislav Ilić, V.
P. Dis, Sima Pandurović i mnogi drugi. Treba reći da je,nakon pauze od 80
godina, SPKD "Prosvjeta" iz Sarajeva ponovo pokrenula "Bosansku
vilu" 1994. g. i od tada je povremeno izdaje kaojedini ćirilični časopis u
Federaciji BiH.
„Bosanska
vila“ je bila jedini književni list u BiH sve do 1. januara 1895. godine, kada
se pojavila sarajevska „Nada“. Taj časopis je “imao veliki politički značaj i
na tome je angažovana kolektivno Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu koja je
bila izdavač, a njen visoki činovnik Kosta Herman urednik“. U stvari, Herman je
bio nominalni urednik, a list je stvarno uređivao poznati hrvatski pjesnik
Silvije Strahimir Кranjčević. On je uživao veliko Hermanovo povjerenje, i
iskoristio ga je da od tog režimskog lista stvori jedan od najuticajnijih i
najboljih južnoslavenskih književnih časopisa na prelazu iz XIX u XX vijek.
List je izlazio dva puta mjesečno i u dva izdanja - jedan na ćirilici, drugi na
latinici - a ugašen je 1903. g. iz finansijskih razloga
Stariji
od navedena dva, a koje treba pomenuti, su listovi „Bosanski prijatelj“ i
„Bosanski vjestnik“.
„Bosanski
prijatelj“ se smatra najstarijim bosanskohercegovačkim časopisom, mada nije
izlazio na prostoru današnje BiH već Hrvatske. Osnivač, urednik i za života
gotovo jedini autor je bio fra Ivan Franjo Jukić. Objavljena su svega 4 broja
(sveska) i to u dugom periodu 1850-1870. g.
„Bosanski
vjestnik“ je prva novina štampana u Bosni. List je pred kraj osmanske vladavine
izdavala i uređivala Sopronova pečatnja, tj. Ignjat Sopron. List je izlazio
jednom sedmično nepunu godinu dana u periodu 1866-67. g. u Sarajevu. Štampan je
ćirilicom i novim Vukovim pravopisom. Nakon ovog, a prije dolaska
Austrougarske, u BiH su kratko izlazila još 3 lista: „Bosna“ i „Sarajevski
cvjetnik“ u Sarajevu te „Neretva“ u Mostaru.
5 коментара:
Интересанто је да часописе и листове које помиње Радоја РАЦАНОВИЋ није забе-
лежио Марјан Радаковић у "БИБЛИОГРАФИЈИ СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ" (Београд, 2012)
вероватно јер није знао да је у њима било енигматских прилога.
Стога је напис о "Нади" и др. значајан ради допуне "Библиографије...".
Влашар
Bravo Radoja, vrijedi ovo naše pažnje, biće valjda jednog dana detaljno obrađeno. Mnogo je toga super vrijednog i fascinantnog...dosad je pominjano bezbroj puta na bezbroj načina no još uvijek čeka pravu obradu. Ja sam nekoliko puta pominjao fantastičnu činjenicu da je enigmatika, prije toliko godina, bila na naslovnoj strani vrlo ozbiljnog časopisa za kulturu. Omotne strane jednog broja "Nade" su jedna od rijetkih stvari koje sam spasio iz mog sarajevskog stana i sa ponosom to pokažem. Hvala za nove detalje, još više razloga za ponos.
Zaboravih potpisati
Šta bi bez Nade,
šta bi bez Vile
nekada to su
novine bile
Godine 1978. u Sarajevu je objavljena monografija Todora Kruševca "Bosansko-hercegovački listovi u XIX veku". Osim ovih koje navodi Radoja, od književnih časopisa spominju se i "Zora" i "Behar" te više zabavno-poučnih, vjerskih, političkih, privrednih te znanstveno-pedagoških listova.
Постави коментар